Уводи се систем контроле доктората

После бројних афера са докторатима на приватним, али и државним факултетима, Универзитет у Београду је одлучио да сачини нови правилник о докторским студијама, а два национална савета – за високо образовање и за науку и технолошки развој управо завршавају анализу докторских студија у Србији.

Оно што је до сада утврђено јесте да у Србији тренутно има више од 10.000 студената докторских студија, што је велики број ако се зна да их пре пет година није било ни две хиљаде, као и да највећи број студената и даље докторира по старом програму, дакле после магистратуре и без обавезе да објаве рад.

Тако је од увођења „болоње” на Универзитету у Београду „по старом” докторирало 3.277 академаца, а по новим правилима 845. Сличан је однос и на другим универзитетима, осим на Крагујевачком, где је по новом докторирало 333 кандидата, а по старом 306.

Када је реч о приватним универзитетима у Србији, утврђено је да се највише доктора наука производи на Мегатренду – 244 је докторирало по старим правилима, а 11 по новим. Истовремено, такође велики приватни универзитет Сингидунум, дао је 100 доктора наука по старом и 24 по новом. Посебно је занимљиво да је мали новосадски универзитет под називом Привредна академија, на другом месту ове листе, са 122 доктора наука по старом програму и 12 по новом.

Ово су само неки од података из извештаја који је у припреми, а др Срђан Станковић, председник Националног савета за високо образовање, каже да ће налази бити објављени почетком децембра.

А до тада, чланови Сената УБ ће на једној од наредних седница расправљати о Нацрту правилника о докторским студијама на Универзитету у Београду, како је јуче на скупу у Српској академији наука и уметности најавио ректор др Владимир Бумбаширевић.

Једна од новина која се предвиђа овим документом јесте члан по којем ментор неће смети да буде члан комисије за одбрану докторске дисертације, али ће обавезно присуствовати одбрани, што ће обезбедити објективнију оцену доктората. То је већ пракса, на пример, на београдском Медицинском факултету.

Др Иванка Поповић, проректорка за науку Универзитета у Београду, објашњава да ће правилником бити дефинисан и поступак пријављивања, оцене и одбране докторске дисертације, чување дисертација у постојећем дигиталном репозиторијуму универзитета, поступак промоције доктора наука… Све предложене новине, по њеним речима, имају циљ побољшање квалитета студија, на пример да разговор са кандидатом буде обавезан саставни део поступка уписа на докторске студије.

У складу са постојећом праксом, кандидат ће завршену докторску дисертацију подносити на оцену уколико је испунио све прописане обавезе и аутор је објављеног научног рада или радова. Новина је да ће кандидат морати да буде први аутор рада, што је већ пракса на једном броју факултета. Међутим, пре него што се докторска дисертација упути у поступак оцењивања, биће предложено да се провери њена оригиналност помоћу софтвера за откривање плагијата. Неколико факултета такође већ користи ове програме.

Уколико постоји сумња да је нека дисертација плагијат, о томе ће прво бити обавештен ментор, а потом ће се предмет проследити декану ради спровођења поступка. Предвиђено је да декан достави образложену иницијативу универзитету у којој се износи сумња да је одбрањена докторска дисертација плагијат. Потом Сенат универзитета доноси одлуку о покретању поступка за проверу чињеница из иницијативе, а наставно-научно веће факултета именује комисију која ће проверити сумњу на плагијат. Предлаже се да наставно-научно веће факултета разматра извештај комисије, доноси одлуку и доставља је одговарајућем већу научних области универзитета. Сенат доноси коначну одлуку на основу мишљења већа научних области.

-----------------------------------------

Докторат министра Вербића

У јавности се ових дана појавиле гласине о наводно сумњивом докторату и самог министра просвете. У кабинету др Срђана Вербића најоштрије демантују те оптужбе. Како је речено за наш лист, докторска теза је доступна сваком заинтересованом на интернету, у електронској бази докторских дисертација која се пуни од 2012. године радовима са универзитета у Београду, Крагујевцу и Нишу.

Докторску дисертацију под називом „Хеуристике за максимизацију информационе вредности рачунарских тестова знања”, Вербић је одбранио 6. фебруара ове године, у свечаној сали Ректората Универзитета у Београду, који је једини универзитет из Србије који се налази на Шангајској листи, па не може да се замисли кредибилније место за одбрану докторског рада, кажу у кабинету министра.

Ментори и чланови комисије били су професори Математичког, Физичког, Хемијског и Филозофског факултета БУ, а научни допринос тезе је додатно верификован објављивањем рада у часопису који се налази на СЦИ листи. Саставни део рада на 120 страна који смо имали прилике да видимо је и Вербићева потписана изјава о истоветности штампане и електронске верзије дисертације, као и изјава да је рад резултат сопственог истраживачког рада и да није коришћена интелектуална својина других лица.