Буџетски суфицит за добродошлицу ММФ

Еспресо кафа, кисела вода и суфицит у октобарском буџету сачекали су јуче на столу Зузану Мургасову, шефицу Мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) у НБС. На отварању пленарног састанка са српским званичницима у свечаној сали НБС, њу и чланове мисије, ипак је, више интересовала шира макроекономска слика, упркос чињеници да су приходи од расхода током прошлог месеца били већи за 300 милиона динара.

После првог радног дана наши државни званичници су оптимисти. И премијер Александар Вучић и министар финансија Душан Вујовић очекују да до краја године Србија постигне договор са ММФ-ом.

„Разговори ће сигурно бити тешки, али је намера да се они заврше успехом”, казао је премијер.

– Разговори иду својим током. Представници ММФ-а разговарају са свим нашим званичницима. Гледамо билансе стања. Као што сте видели у Скупштини представили смо га лошијим него што заиста јесте, рекао је Вучић новинарима на аеродрому „Никола Тесла”.

Само седам дана након што су посланици усвојили ребаланс буџета који предвиђа минус у каси од око 225 милијарди динара, премијер Вучић је, гостујући на Телевизији Хепи истакао да „ако се настави тренд из октобра Србија би годину могла да заврши са знатно мањим дефицитом (до 175 милијарди динара)”. Злобници би рекли да нам је само седам дана након усвојеног ребаланса потребно ново прекрајање буџета, јер су креатори фискалне политике превидели 50 милијарди динара.

Шалу на страну, шта је то што је фискалне власти позитивно изненадило? Према тумачењу премијера Вучића, томе је допринела боља наплата акциза на дуван, док су приходи од ПДВ-а, који се наплаћују на робу од увоза, изванредни.

„Више смо узели на ПДВ-у сада него у историји, чак 42,5 милијарди динара за октобар месец... То су неки добри трендови, који би требало да охрабре људе. Ми сада морамо да наставимо још јаче, такође и у борби против кријумчарења, шверца цигарета, резаног дувана, свега другог, али и у борби за наплату ПДВ-а”, рекао је Вучић. Према подацима из Министарства финансија, претходних месеци приходи од ПДВ-а кретали су се од 26 па до 39 милијарди динара и у октобру је забележен значајан раст. „Детаљнијим анализама видеће се шта је узрок, али свакако да је боља контрола наплате и ангажовање Пореске управе и Управе царина дало неке резултате”, објашњавају. Једним делом за раст прихода заслужан је и порески календар, јер се порез за трећи квартал уплаћује до 20. октобра. Када је о акцизама на дуван реч, боља наплата је резултат већег обухвата сиве економије, објашњавају у надлежном министарству. Борба против шверца резаног дувана допринела је да укупни приходи по том основу буду значајнији.

На питање како ће дефицит бити за 50 милијарди мањи од плана у Министарству финансија одговарају да је питање како ће тећи реализација неких капиталних издатака.

Ипак, из података о извршењу буџета које ово министарство редовно објављује види се и то да су расходи у октобру били нешто мањи од просека, што опет може да значи да је исплата неких обавеза одложена.

Према тумачењу Милојка Арсића, професора на Економском факултету, могуће је да је намера била да се ММФ импресионира суфицитом.

– Без детаљније анализе не могу ништа да тврдим, али ми смо и у јулу имали веће приходе од расхода. И обично у току године два месеца сезонски буду у плусу. Могуће је да је дошло до неких доцњи у исплатама, али и није искључено да је боља контрола наплате пореза дала резултате. Када је о процењеном износу дефицита до краја године реч, чини ми се да је 50 милијарди динара велика разлика и није ми јасно како је током планирања ребаланса то могло да се превиди. Уз то треба рећи, да се чак ове оптимистичне прогнозе и остваре, кад се додају расходи испод црте, минус у каси може да буде и свих 300 уместо планираних 250 милијарди динара – каже Арсић.

А. Телесковић