Љајић: Очекујемо одлуку претресног већа за дан два

КРУПАЊ – Потпредседник владе и председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић изјавио је данас да је Влада, дајући гаранције за Војислава Шешеља урадила све што је било могуће у датим околностима и да очекује одлуку претресног већа Хашког трибунала за дан два.

„Имали смо у виду све аспекте проблема и указали смо на забринутост због Шешељевог здравственог стања. Поновили смо одлуку из јула у којој смо изразили спремност да дамо гаранције не само у овом, већ и у свим осталим случајевима када је реч о нашим грађанима који су се добровољно предали Хагу”, рекао је Љајић новинарима у Крупњу.

Он је поновио да влада више ништа од тога није могла да уради и да сада остаје да се Шешељ сложи да прихвата гаранције које је до сада одбијао.

„Спремност Владе постоји и сада очекујемо одлуку претресног већа трибунала. Очекујем да чемо наредних дан два добити коначну одлуку претресног већа”, рекао је Љајић.

(Танјуг)

---------------------------------------

Влада Србије дала за Шешеља условну гаранцију

Влада Србије спремна је да гарантује за привремено пуштање на слободу лидера радикала Војислава Шешеља, уколико се он обавеже да ће поштовати захтеве трибунала. Овакав одговор достављен је Хашком трибуналу на захтев нашој влади да се до 18 часова у среду изјасни о могућем пуштању Шешеља из хашког притвора. Лидер радикала се за сада није изјаснио да ли прихвата или одбија услове трибунала.

Влада Србије забринута је због новог развоја догађаја у погледу здравственог стања Шешеља, наводи се у саопштењу.

Медији су објавили да је Шешељу после рака на дебелом цреву, утврђена и метастаза на јетри и да му је хитно потребно пуштање из притвора ради лечења. 

„Влада Србије је спремна да пружи гаранције за његово привремено пуштање на слободу, под условом да се оптужени Војислав Шешељ изјасни да ће поштовати све услове које одреди надлежно судско веће Хашког трибунала, као и да прихвата гаранције Владе Србије, имајући у виду да их је до сада одбијао”, навео је потпредседник Владе Србије и председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић у одговору на писмо председавајућег Претресног већа на суђењу Војиславу Шешељу Жан Клода Антонетија, у којем се од Владе Србије тражи мишљење о евентуалном пуштању Војислава Шешеља на привремену слободу.

„Војислав Шешељ је примио налог Претресног већа издат у вези са могућношћу његовог привременог пуштања на слободу. Још нисмо добили од њега никакав званичан одговор. Прерано је за спекулације о томе који ће бити следећи кораци које ће Претресно веће предузети. Одлука о том питању се очекује у догледно време”, речено је за „Политику” у Хашком трибуналу.

До краја радног времена јуче нисмо добили одговор да ли је Шешељ пристао на захтеве трибунала који је претходно саопштио да је добио додатне поверљиве информације које указују на погоршање здравственог стања Шешеља.

Трибунал је од Владе Србије, као и летос (када је влада први пут одговорила на исти начин као и јуче на захтев из Хага), затражио и да потврди да ће бити у могућности да гарантује да оптужени неће ступати у контакт са сведоцима или жртвама и да ће се Шешељ вратити под надзор Међународног суда у Хагу чим то наложи Судско веће.

Судско веће је недавно разматрало могућност да се Шешељ услед погоршања здравственог стања привремено пусти на слободу, али је због недостатка сарадње оптуженог прекинуло тај поступак, наведено је у саопштењу Хашког суда.

„Пошто је Судско веће примило додатне информације које говоре да се здравствено стање оптуженог погоршало и да би се избегло најгоре, Судско веће разматра могућност да Шешеља привремено пусти на слободу како би му била указана нега у најбољем могућем окружењу, а да се при том осигура безбедност сведока и интегритет поступка”, наводи се у саопштењу из Хага.

Након прошлонедељне посете у Хагу, конзилијум српских лекара оценио је да је здравствено стање лидера СРС озбиљно и да постоје елементи животне угрожености и дефинитивне метастазе на јетри.

Гаранције Владе Србије тражене су и почетком јула, али је Шешељ тада одбио да поштује услове трибунала. Расправно веће трибунала тада је као услове за Шешељево привремено ослобађање навело, између осталог, кућни притвор, одузимање пасоша, полицијску пратњу при било каквом кретању из медицинских разлога, забрану контакта са сведоцима и жртвама и јавног разматрања његовог случаја, осим са члановима тима за одбрану.

Шешељ је тада рекао да је једино ограничење на које пристаје, ако претресно веће одлучи да га привремено пусти на слободу, то да неће напуштати територију Србије.

Вођа радикала тада је истакао да се „неће периодично јављати полицији, нити носити огрлице, наруквице или наногице, којима се вређа људско достојанство, да ће учествовати у политичком животу Србије и на јавним скуповима, да ће давати интервјуе новинама, да ће гостовати у телевизијским емисијама и да ће јавно критиковати Хашки трибунал, као нелегални међународни суд”.

-----------------------------------------

Радикали иду у Хаг на протест

Српска радикална странка најавила је да ће у суботу, 8. новембра, организовати протест испред зграде трибунала у Хагу, са кога ће затражити безусловно пуштање свог лидера Војислава Шешеља.

„Идемо да тражимо слободу за Шешеља, јер он само на слободи може да има адекватно лечење, пошто лечење у Хашком трибуналу, да не употребим неку тежу реч, није било адекватно”, рекао је функционер СРС-а Зоран Красић за Танјуг.

Красић је поводом захтева Хашког трибунала који је од Холандије и Србије затражио да се изјасне о могућем привременом пуштању Шешеља, поновио да СРС и Шешељ никада нису тражили ништа од Владе Србије и да то неће ни сада да чине.

---------------------------------

Сумњиве смрти хашких Срба

За 20 година постојања, трибуналу су више пута упућиване замерке да не брине довољно о здрављу притвореника. Сумње су се појавиле још 1998. године, када је Милан Ковачевић изненада умро месец дана по доласку у Схевенинген. Славко Докмановић и Милан Бабић обесили су се у трибуналу, а сумња се да им није указана потребна психијатријска помоћ.

Највише контроверзи изазвала је смрт бившег југословенског председника Слободана Милошевића, који је преминуо од инфаркта 11. марта 2006. године. Оптужбе да је убијен погрешном терапијом никада нису стручно разматране, а из трибунала је саопштено једино то да ништа не указује да је Милошевић отрован, јер у његовој крви нису нађени трагови лекова у смртоносним количинама.

У поодмаклој фази карцинома из хашког притвора пуштен је Ђорђе Ђукић. Умро је после месец дана.

Момир Талић преминуо је од карцинома на ВМА у Београду, када га је трибунал пустио на кућно лечење.

---------------------------------

Шаровић: Шешељ тврди да је ово хашка ујдурма

Немања Шаровић, члан правбог тима Војислава Шешеља, каже да се чуо са шефом радикала који му је рекао да уопште није упознат са комуникацијом између Београда и Трибунала о условима његовог евентуалног пуштања из притвора. Ни правном тиму нису званично познати услови под којима би Шешељ могао да буде пуштен на слободу.

„Уколико су ти услови исти какви су били за друге притворенике, Шешељ ће их прихватити. Ако је реч о условима који су наведени прошлог пута, он ће одбити да их прихвати”, рекао је Шаровић за „Политику”. Шешељ ми је рекао да је ово још једна ујдурма хашког трибунала, прецизирао је Шаровић.