Уметници одустају од најављених програма у знак протеста

У Културном центру Београда јуче је обављена примопредаја дужности између досадашње директорке КЦБ-а Мие Давид (смењена је 30. октобра, дан након што је поднела оставку) и новоименоване Ивоне Јевтић, професорке књижевности.

Примопредаја је требало да се догоди прошлог петка, али је колектив КЦБ-а на челу са Миом Давид тражио „разуман рок” да се среде рачуни и остала документација.

Ивона Јевтић је до сада радила на месту руководиоца Одељења за трговину и услуге ЈП „Поште Србије” .

Поводом одлуке Скупштине града да се Октобарски салон убудуће организује сваке друге године, као и поводом именовања Ивоне Јевтић на место директорке Културног центра Београда, најпре је протестовао цео колектив ове институције, Одбор Октобарског салона поднео је оставку, а уметник Владимир Николић прекјуче је прекинуо своју изложбу, која се одржавала у галерији „Подрум” КЦБ-а.

Владимир Николић је на Октобарском салону 2009. године, за рад о убиству краља Александра у Марсеју „Праубиство” добио три награде – Награду међународног удружења историчара уметности АИКА (секција Србија), награду Музеја примењене уметности и награду новинарског жирија.

Током дана у знак протеста од најављених програма одустали су Иван Чоловић, уредник Библиотеке „Двадесети век”, као и уметници Милан Боснић и Зоран Тодоровић, иначе представник Србије на Бијеналу у Венецији 2009. године.

Иван Чоловић одустао је од промоције својих издања најављених током новембра, док су Тодоровић и Боснић отказали промоцију књиге „Цигани и пси 2 /Симптоми и трагови јавне перцепције”, која је била заказана за 11. новембар.

У знак протеста уметница Даринка Поп Митић прекречила је јуче свој мурал који се налазио на степеницама које воде до галерије „Подрум” КЦБ-а, и на његовом месту написала одломак једног Брехтовог текста.

Јавности су се поводом најновијих догађања у вези са Октобарским салоном и именовањем нове директорке обратили и Међународно удружење критичара (секција Србија),  Културни центар Рекс, Асоцијација Независна културна сцена Србије.

„Уместо да се шири, културни простор у Србији све се више сужава и избора је све мање. Нова одлука да се Октобарски салон одржава сваке друге године наставља низ којим су на удару и традиционалне културне манифестације попут Бемуса и Белефа. Народни музеј и Музеј савремене уметности затворени су већ више од десет година, позоришта су пред затварањем, двадесетак биоскопских сала у самом центру Београда је напуштено. Посебно су узнемирујуће оптужбе да култура у Београду није довољно национална и патриотска и да је Октобарски салон био ’мондијалистички’”, пише између осталог у саопштењу Културног центра Рекс, док српско удружење критичара у свом протесту коментарише закључак одборника Скупштине града да ”протеклих година Салон варира и у концепцији и у квалитету”.

„Зар то није увек тако када се трага за најделотворнијим питањима? И када се њима указује на друштвене проблеме. Најзад, зар није увек тако са културом и уметношћу”, пише између осталог у саопштењу критичара Србије.

Оно што је протеклих дана највише подигло део културне јавности на ноге је заправо начин на који су донете одлуке о бијенализацији Октобарског салона и именовању нове директорке, за коју није познато да има радно искуство у култури.

Донете су у скупштинским клупама, без консултација са стручном јавношћу. Тачније, Владан Вукосављевић, градски секретар за културу, рекао је да је било консултација о квалитету Салона, али није желео да каже са ким су размењивана мишљења. „Свака јавна расправа била би прескупа”, изјавио је Вукосављевић и нагласио да је све изведено по закону.

Протест културне јавности мотивисан је и стрепњом да ће се овакве одлуке доносити и у осталим сегментима културе.