Музички глас скривене Индије

„Битлси” су шездесетих година представили свету индијску музику, али су тек загребали по њеној површини. Знање о музичком богатству те земље само делимично су последњих година употпуниле плесне нумере из неизбежних индијских серија на телевизији и спотови помодних извођача на МТВ.

За филмове боливудске продукције често пева и Ангаранг Маханта, познатији као Папон, али је ипак остао привржен независној сцени, спајајући традиционалне индијске стилове, попут газала, и разне глобалне музичке жанрове, као што је електроника, у комбинацију којом се прочуо у домовини. Ма колико да је тамо навикао да наступа пред великом публиком, био је изненађен када је на концерт његовог бенда „East India Company” у београдском Дому омладине пре неколико вечери дошло око пет стотина људи.

– У иностранству већином свирамо тамо где постоји бројна заједница људи пореклом из Индије. У Београду је наших сународника било свега неколико, док сви остали сигурно нису имали предзнања о нашој музици, али је њихова реакција била таква да смо на бини остали два сата, ни не осетивши колико је времена прошло. Овде смо дошли из Холандије, где смо свирали у Амстердаму, Хагу и Ротердаму и такође нам је било сјајно, али ово нам је био најбољи концерт на овој турнеји – каже Папон.

За део тог ужитка Папон и његове колеге музичари могу да захвале управо недостатку било каквих очекивања београдске публике. Индијци пред којима наступа у иностранству неретко траже популарне напеве из своје постојбине или барем песме засноване на формулама које су им препознатљиве. У Београду је, пак, „East India Company” могао стилски да се размахне и прикаже шири спектар своје музике, објашњава Папон:

– Ми свакако нисмо група која би била потпуно карактеристична за индијски звук. Али, питање је и шта би тај звук уопште био. Оно што доживљавате као Индију гледајући боливудске филмове и ТВ серије одсликава само северни део земље и не захвата традицију свих региона. Филмска и телевизијска продукција, прављена по калупима за масовну популарност, још мање може да ухвати све новије тенденције у нашој музици.

Тако је свету још непознато све оно што у индијској музици одудара од клишеа развучене, медитативне музике за хипи и њу ејџ генерацију, односно од модерних поскочица. Чак је и у Индији тешко прогурати музичке форме које одступају од стандарда.

– Нажалост, у Индији нема, као на Западу, мањих медија који су се профилисали за независну сцену, тако да није лако представити публици другачији звук. Боливудски продуценти очекују да песме које наруче буду изграђене на триковима за које се зна да пале, али ја сам имао среће да су знали за мој рад и звали су ме да певам онда када су проценили да им се таква врста звука може уклопити у причу. Напослетку, Боливуд тако ипак помаже у промоцији и онога што је необичније у музици Индије. Недавно смо приредили и анплагд концерт за „МТВ Индија”. Има и сјајних индијских ди-џејева који наступају по свету – указује Папон.