Раскринкан порески рај у Луксембургу

„Време је да Европа засуче рукаве и почне са решавањем нагомиланих проблема. Тренутак је да унесемо нешто морала и етике у борбу против пореских махинација”, изговорио је Жан-Клод Јункер, нови председник Европске комисије, ступајући на дужност у недељу 1. новембра. Само четири дана касније, премијер Луксембурга од 1995. до 2013. године и његов дугогодишњи министар финансија нашли су се јуче у епицентру разгранатог међународног пореског скандала откривеног на тлу Великог војводства.

Од 2000. године, 343 стране компаније –од америчког „Пепсија” и канадског државног пензионог фонда, преко Дојче банке и шведске Икее, до инвестиционог фонда Абу Дабија – издвајале су минимална средства за порез на свој глобални бизнис, пребацујући профите преко испостава регистрованих у Луксембургу. Овај закључак резултат је полугодишњег истраживања Међународног конзорцијума за истраживачко новинарство(ИЦИЈ) из САД у коме је учествовало више од 80 новинара из 26 земаља.

Извештај ИЦИЈ на преко 28.000 страница, објављен у среду, осветљава комплексне схеме утаје пореза које су пробране мегакомпаније и финансијске институције, уз помоћ предусретљивих пореских власти Луксембурга и рачуноводствене фирме „Прајсвотерхаус куперс”, годинама упражњавале у срцу Европе.

Процедура је у принципу била једноставна. Богате фирме, жељне да прикрију профите у домовини, годинама су се наоружане специфичним „писмом подршке” обраћале једном човеку у пореској управи Луксембурга. Представници заинтересованих корпорација, уз претходну књиговодствену припрему „Прајсвотерхаус купера”, ступале су у контакт са Маријусом Колом (пензионисан 2013), кога један белгијски дневник описује као „чувара јединих врата кроз која се могло ући у финансијски рај Луксембурга”.

Колов потпис стоји на већини од 548 одобрених „писама подршке” на основу којих су богате фирме и институције стицале прилику да преко адресе филијала у Луксембургу провлаче приходе из земаља са високим пореским стопама, размењују позајмице и кредите између сопствених филијала на све четири стране света, купују некретнине у иностранству, трансферишу добит од продаје интелектуалних својина остварен другде... Фирме су, наравно, обећавале велика улагања у Луксембургу: одобровољена локална пореска управа је понеким компанијама одобравала да уместо званичног корпоративног пореза од 29 одсто плаћају један одсто или –чак мање од тога!

Са правим саговорницима пореска управа Луксембурга је својевремено договарала олакшице за мање од 24 сата, наводи извештај ИЦИЈ. Након разговора иза затворених врата, страна фирма би регистровала подружницу у Луксембургу: почесто само у облику поштанског сандучета, окаченог натписа са именом фирме или у најбољем случају канцеларије са оскудним бројем запослених. Један од изузетака је „Прајсвотерхаус купер”, који је лане у Луксембургу запошљавао преко 1.300 пореских експерата (најавили су ове године појачање од још 640 рачуновођа).

За колико новца су оштећене домицилне државе компанија које су стекле повлашћени порески статус у Луксембургу није познато. Извештај ИЦИЈ спомиње суму од најмање 220 милијарди долара, и то без увида у пореске аранжмане у којима су посредовале друге међународне књиговодствене компаније, такође активне у војводству.

У међувремену, пореске махинације пребогатих утајивача, посебно током кризе 2008–2010. године, на егзотичном острвљу широм света сићушне су у односу на финансијске испаде које су „Амазон”, „ЏејПиМорган”, „Федекс”, „Барбери”, најбогатија белгијска породица Спелберх (сувласници највећих пивара на свету АБИнбев), фармацеутске куће „Абот лабораторије”, „Шајр”, „ГлаксоСмитКлајн” реализовали у Луксембургу, и то из једног кључног разлога.

За разлику од пореских прибежишта у Андори, Панами или Хонгконгу, Луксембург је од средине 20. века уважени члан глобалне финансијске арене. Велико војводство је једна од земаља оснивача Европске уније, данас међу водећим светским центрима финансијских трансакција, у коме се годишње обрће око 3,7 билиона долара: у међународној арени великог новца све донедавно било је уврежено, барем јавно, уверење да Луксембург поштује утаначена правила транснационалног бизниса и његовог опорезивања.

Званични Брисел ипак већ неко време сумња у транспарентност пореских послова у Луксембургу. Одлучно одбијање Јункера почетком деценије да Луксембург достави Бриселу поједине пореске споразуме са великим транснационалним компанијама појачало је подозривост ЕУ. Европска комисија недавно је отворила званичну истрагу о пореским аранжманима „Фијата” и „Епла” у Луксембургу.

Колико је Јункер –у својству министра финансија и премијера Луксембурга –кумовао пореском правилнику који је омогућавао страним компанијама да плаћају порез од само 0,0065 одсто? Познато је да је Јункер лично потписао закон којим се 80 одсто профита на продаји интелектуалне својине – приказан кроз књиге у Луксембургу – ослобађа од опорезивања.

У међувремену, Европска комисија најавила је јуче истрагу. Пореске власти Луксембурга тврде да су пословале у складу са општеприхваћеним пореским законима ЕУ. Нови председник Европске комисије Жан-Клод Јункер одбио је да коментарише извештај ИЦИЈ и најавио да неће ометати предстојећу истрагу.

Тања Вујић