Тајна дипломатија Америке и Ирана

Док су ирански демонстранти пре неколико дана уз покличе „Смрт Америци” обележавали 35. годишњицу заузимања америчке амбасаде у Техерану, на највишем нивоу је скривеним каналима вођена тајна дипломатија између САД и Ирана. „Волстрит џорнал” је објавио да је председник Барак Обама писао иранском верском вођи ајатолаху Алију Хамнеију и указао на заједнички интерес у борби против џихадиста Исламске државе, али и упозорио да евентуална сарадња зависи од постизања договора о иранском нуклеарном програму. Писмо је послато средином октобра, а о тајној преписци нису обавештени традиционални амерички савезници у региону Израел, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати.

Америчка администрација за сада није потврдила нити негирала наводе „Волстрит џорнала”, а портпарол Беле куће Џош Ернс је на брифингу за медије рекао да не може да коментарише „приватну кореспонденцију” између председника и светских лидера.

Ово је најмање четврто Обамино писмо најмоћнијој политичкој и верској фигури у Ирану, од тренутка када је 2009. ушао у Белу кућу. У писму наводно помиње и сиријског председника Башара ел Асада и уверава Хамнеија да Иран не треба да сумња у намере америчких ваздушних удара у Сирији јер њихов циљ нису Асад и његове снаге.

Ови детаљи се подударају са недавним информацијама да је Стејт департмент обуставио финансирање организације која се бави прикупљањем доказа о ратним злочинима сиријске владе, што се све чешће тумачи као заокрет у политици Вашингтона према Дамаску и као почетак аболирања Асада.

Ни тајминг вести о Обамином писму није безначајан јер је објављена свега неколико дана уочи наставка трилатералних преговора о иранском нуклеарном програму у којима учествују шеф америчке дипломатије Џон Кери, његов ирански колега Мухамед Џавад Зариф и главни преговарач Европске уније о нуклеарном програму Кетрин Ештон. Циљ нове рунде заказане за недељу и понедељак у престоници Омана Мускату јесте да се коначно направи помак у преговорима пре крајњег рока зацртаног за 24. новембар.

Временски оквир очигледно није зацементиран будући да су ове недеље високо позиционирани званичници у Вашингтону изјављивали да постоји могућност за продужење постављеног рока, што ће највише зависити од извештаја који ће након састанка у Оману поднети државни секретар.

„Уколико буде продужења рока намећу се питања попут оног: под којим условима?”, пита се за „Вашингтон пост” неименовани саговорник из Конгреса.

Управо најновија дешавања на Капитол хилу и изборни фијаско демократа могли би да успоре Обамине напоре за постизање договора са Техераном. Републикански „јастребови” већ приговарају да је Бела кућа превише попустљива према исламској републици која, тврде, боље разуме језик санкција него дијалог.

Ајатолах Али Хамнеи (Фото Бета)

Са њима се слажу и амерички савезници на Блиском истоку који сумњичаво гледају на председниково прећуткивање комуникације са иранским ајатолахом. Обамина администрација је, истина, лансирала тајне преговоре са Ираном још средином 2012. у Мускату, а регионалне савезнике је о тајним дипломатским каналима информисала тек крајем прошле године.

Премда је Обама још од почетка свог првог мандата показао спремност за дијалог са Техераном, до највећег помака долази од прошлогодишњих избора у Ирану када председник постаје Хасан Рухани. Кључна фигура је ипак Али Хамнеи, чији је негативан став према Америци бацао сенку на све досадашње покушаје поправљања односа. Ајатолах је критиковао и америчку кампању против Исламске државе у којој види још један покушај Вашингтона и Запада да ослаби исламски свет.

„Америка, ционисти и посебно искусни стручњаци за уношење подела – опака влада Велике Британије – чине све да заваде суните и шиите. Створили су Ал Каиду и Исламску државу како би направили суревњивост и да се боре против исламске републике, али они су се данас окренули против њих”, поручио је Хамнеи у говору који је одржао прошлог месеца.

Појава Исламске државе уздрмала је регионалну политику САД и Ирана и утицала на њено прилагођавање новим околностима. У случају Обаме Ирак је место које је обележило почетак његове владавине, а по свој прилици пратиће га и у последњим годинама у Белој кући. Током изборне трке за председника залагао се за окончање америчког рата у Ираку, а протеклих месеци је наложио ваздушне ударе на циљеве у тој земљи. Амерички и ирански званичници наводе да је и Техеран ангажовао војску за борбу против џихадиста, али и једни и други недвосмислено поручују да не дејствују у заједничком фронту против Исламске државе.

Обама је још раније изјавио да више прижељкује дипломатски договор са Ираном него другачија решења, па и војну интервенцију. Амерички председник је, међутим, поручио да би му дражи исход био непостизање никаквог договора него лош споразум.