Мерење времена

Данас има разноврсних часовника, малих и великих, округлих, елипсастих или четвртастих, једноставних и скупоцених, за децу, тинејџере и одрасле, и сви се користе у једну сврху – да показују тачно време. Ручни часовници модерна су варијанта одавно изумљених великих сатова. Иако је познато да су време помоћу различитих направа, попут сунчаних и пешчаних часовника, израчунавали древни Египћани још пре неколико хиљада година, према неким подацима први механички сатови створени су око 1300. године, а први јавни часовник направљен је и постављен у италијанском граду Милану 1335. године. Све до краја 14. века часовници су били реткост и мало ко их је имао у свом дому.

Око 1500. године немачки бравар Петер Хенлајн заменио је тешке и велике механичке делове мањим и лакшим и захваљујући томе почео је да прави сатове који су били знатно мањи од дотадашњих и једноставнији за ношење. Додуше, на њима се није могло прецизно одредити време као данас јер су имали само малу казаљку, односно казаљку која је показивала часове. За тачније мерење времена људи су морали да чекају десетине година, јер је велика казаљка, она која показује минуте, изумљена тек крајем 16. столећа.

Ови први ручни сатови били су величине хокејашког пака, и „дебели” седам-осам сантиметара. Њихови власници носили су их на каишу око руке, али много чешће, нарочито мушкарци, у горњем џепу сакоа. Даме су своје часовнике, претпоставља се због величине, чешће носиле у торбици, него на ручном зглобу. Ипак, од када су почетком 16. века почели да се користе ручни сатови, они су освојили становнике многобројних земаља света и сачували су популарност у столећима која су уследила.

Интересантно је да ови први ручни часовници нису имали стакло као заштиту. Часовници за мушкарце обично су имали метални поклопац, док су други радили без икакве заштите, па је оштећење оваквих сатова било често.

Ове справе за мерење времена преселиле су се из џепова мушких сакоа и женских ташница на ручне зглобове током Првог светског рата. Временом су биле све мање, али и прецизније, а убрзо после Другог светског рата чувене компаније почеле су да се такмиче у производњи нових, модернијих сатова. Половином прошлог столећа, тачније 1953. године, појавили су се први електронски сатови који су радили на батерије и потиснули су дотадашње, механичке. У деценијама које су уследиле, на тржишту су се појављивали ручни часовници са најразноврснијим додацима, од штоперице до аларма, а почели су да се производе и водоотпорни сатови. Данас се могу купити и часовници који показују времена у различитим деловима света, као и они дигитални, који показују тачно време бројевима.