Ердоган напушта Ататуркову палату

Реџеп Тајип Ердоган не престаје да збуњује и дели јавност: одлучио је да напусти председничко здање на Чанкаји, елитном делу Анкаре, у коме су више од девет деценија столовали сви досадашњи шефови државе, почев од Мустафе Кемала Ататурка, оснивача секуларне државе.

Нова Ердоганова адреса је у Бештепеу, на периферији престонице, усред једне од ретких оаза зеленила у иначе сивој Анкари. У питању је монументално здање које има сто соба односно 40.000 квадрата, шест пута је веће од Беле куће, а 27 пута од Јелисејске палате, тврде локални новинари.

Изградња нове председничке палате до сада је коштала око 432 милиона долара, а за трошкове палате следеће године биће намењено још 135 милиона долара. То је комбинација савремене и османске архитектуре која вуче корене све до Селџука који су пре седам векова положили камен-темељац моћне империје.

„Ово није случајно. Ердоган не жели да га било шта подсећа на ’стару Турску’ (то јест на Мустафу Кемала Ататурка)”, коментарише либерални „Заман”.

Потез председника Ердогана збунио је многе Турке, поготово „обичне” грађане. Двоспратна палата на Чанкаји је за њих симбол Ататуркове борбе за независност земље и стварање државе у данашњим границама после распада Османског царства.

Њих много не оптерећује идеологија: секуларизам или исламизам. За њих је Чанкаја Турска, оно што је за Американце Бела кућа, Русе Кремљ, за Французе Јелисејска палата. У старом здању на обронцима Анкаре мандате су од 1923. године провели једанаест председника почев од Ататурка. Сви до Ердогана.

„Поштовање традиције је суштина здравог друштва, то није конзерватизам. Турска се и на овај начин увлачи у хаос јер не поштује историјско наслеђе наше прошлости”, каже лидер водеће опозиционе Републиканске народне партије Кемал Киличдароглу.

Званична промоција нове палате требало је да се обави 29. октобра када се традиционално обележава Дан републике. Лидери водећих опозиционих партија су одмах саопштили да ће бојкотовати Ердоганов пријем у новом здању који је у последњем часу отказан због трагедије у руднику угља у којој страдало 20 радника.

Ердоган има исламистичку биографију. Секуларисти га упорно оптужују да корак по корак увлачи земљу у прошлост: вратио је фереџе, увео је (полу)прохибицију на алкохол и цигарете, пропагира морално понашање жена на јавним местима.

Када је победио на изборима 10. августа, Ердоган је изјавио да је то почетак „нове Турске”. Није објаснио шта је за њега „стара” Турска: ова званично још важећа Ататуркова, или она османска која је, како се веровало, пре 91 годину неславно завршила у историји.

Одмах је најавио промену устава и увођење председничког система јер не жели да буде полуцеремонијална фигура као његови претходници. Он се од првог дана понаша као да има неограничена извршна овлашћења, као да је изнад закона, упозоравају његови политички противници.

Нова палата, која је у почетку била предвиђена за премијера и владу, спорна је од првог дана јер је подигнута без грађевинске дозволе. Надлежни суд у Анкари забранио је градњу пошто се ради о заштићеном националном парку у коме је посечено више од хиљаду стабала. Нико се, међутим, није усудио да спроведе ту пресуду.

У владајућој Партији правде и развоја, коју је пре тринаест година основао Ердоган, и овог пута, као увек, аплаудирају шефу државе. Ново здање већ називају „Ак сарај”, што ће рећи бела палата. То није случајно: прва два слова – Ак – у ствари су одомаћена као скраћеница за назив водеће странке.

Још није јасно каква ће бити даља судбина палате на Чанкаји у којој је писана савремена турска историја. Логично би било да се у њу усели премијер Ахмет Давутоглу, док у опозицији саркастично примећују да се не би зачудили да је садашњи властодршци претворе у шопинг центар.