Незванично гласање за отцепљење Каталоније

Док се у Барселони и многим другим местима Каталоније у дугим редовима чекало на гласање, влада у Мадриду се још једном огласила и  јучерашњи неформални референдум о независности ове просперитетне северноисточне покрајине окарактерисала као „безначајан и противзаконит”.

Са формалне стране, Мадрид је у праву, јер се резултати овог изјашњавања не могу узимати у обзир. Због претходне забране Уставног суда да се овакав плебисцит одржи, он је организован на волонтерској бази, без могућности да се направе званични бирачки спискови, запечате гласачке кутије и преброје гласови уз званичне посматраче. Међутим, јасно је да ће од излазности и опредељења грађана Каталоније на јучерашњим необавезујућим „консултацијама” у многоме зависити даља судбина ове покрајине и целе Шпаније.

По ономе што се јуче видело на биралиштима широм Каталоније, све је личило на прави референдум иако он то није: биралишта су отворена на 9.000 места, 40.000 волонтера чувало је бирачке кутије, медији су из сата у сат пратили важне личности и њихов долазак на гласање, а први глас убачен је у Сиднеју, где је у бирачка кутија постављена у економском представништву Каталоније.

Артур Мас, председник владе Каталоније дошао је на гласачко место у центру Барселоне са супругом и пред камерама уз покличе окупљених грађана, заокружио позитиван одговор на питање да ли Каталонија треба да буде независна и да ли треба да се отцепи од Шпаније. За исту опцију гласао је и Пеп Гвардиола, бивши тренер прослављеног фудбалског клуба Барселоне. По свему судећи, одзив грађана је био масован, а до 15 часова је према незваничним прорачунима на биралишта изашло више од 1.200.000 Каталонаца.

Док Мадрид тврди да је јучерашњи догађај у својој суштини и основи антидемократичан, јер се на основу њега не могу извести никакви поуздани закључци, и зато што демократија мора да се одвија по прописаним и усвојеним законима, Барселона сматра да је изласком на биралишта Каталонија доказала да је привржена демократским принципима и да ништа неће урадити силом.

Чему служи ова симулација? На ово као и на сва друга питања Мадрид и Барселона имају опречне одговоре. Мас је убеђен да јучерашњи незванични референдум мора да послужи за отварање врата дефинитивном плебисциту на коме ће се одлучити о политичкој судбини Каталоније. На претње из Мадрида да ће се покренути прекршајни поступак против директора државних школа које су отвориле врата за бираче, Мас је одговорио да је он једини који ће сносити одговорност за оно што се јуче дешавало.

Нађено је и објашњење за то што каталонска полиција није интервенисала када су школе отворене за бираче. Недеља је дан када директори не раде и школе се могу отворити за различите волонтерске активности.

У првим анализама шпански аналитичари констатују да ће после јучерашњег догађаја доћи до додатне конфронтације између Барселоне и Мадрида, иако су обе стране наводно задовољне. Мадрид тврди да референдума није било, док Барселона каже да се он одиграо.

Ипак, грешка је Мадрида што је потценио каталонско питање, рачунајући да је оно слично балону, који ће се издувати када криза почне да се повлачи. Мадрид је на сличан начин потценио покрет Подемос, ту полуформалну нову партију која је створена тек пре десет месеци а данас по популарности надмашује и владајућу конзервативну партију Марјана Рахоја и опозиционе социјалисте.

Зна се да је Каталонија и њен покрет за независност врхунско политичко а не само законодавно питање, примећује мадридски „Мундо”. Зато је било мудрије политички преговарати него законски санкционисати.

У сваком случају, одјеци јучерашњег дана далеко су од безначајних. Они ће, без обзира на непоуздане резултате, од сада бити узимани за одређивање даљих политичких потеза.