Раст становништва отпоран на катастрофе

Чак и када би се услед неке природне катастрофе, ратних сукоба или смртоносних пандемија број становника на Земљи смањио за две милијарде, то не би на дуже стазе решило проблеме одрживости, тврди студија аустралијских стручњака објављена у часопису Америчке академије наука. Брзина раста светске популације је толико велика да би и после катастрофа широких размера на планети 2100. године живело 8,5 милијарди људи, процена је ових научника.

Према неким ранијим прогнозама, на крају овог века на Земљи би могло да живи до 12 милијарди људи, што је додатно појачало бриге о последицама човековог утицаја на околину. Наглашена урбанизација, загађење, глобално загревање, претварање шума у обрадиво земљиште – појаве су које непрестано подстичу питања о одрживости планете. Већина стручњака истиче управо смањење броја становништва као начин да се ти проблеми ублаже. Због тога су ови аустралијски научници направили девет различитих сценарија пада популације (од природних катастрофа, преко ратова, болести, до строгих мера контроле рађања), али ни у једном случају нису нашли да би дугорочно, на крају 21. века, број становника био значајно мањи, јер је брзина раста светског становништва толика да је ни појаве као што је светски рат не би зауставиле.   

Према овој студији, чак и када би се критикована кинеска политика једног детета применила широм света, на крају овог века на планети би опет било између пет и десет милијарди људи.

„Раст становништва не може тако брзо да се заустави. Ни драконске мере контроле рађања не би спречиле тај раст, мислим на период до краја 21. века, а не на период од десет година”, рекао је за Би-Би-Си аутор истраживања.

Уз одговарајуће мере за смањење раста популације, он предлаже и веће усмерење на технолошке и друге иновације да би се људски утицај на околину макар мало ублажио.