Пројектима до новца из фондова ЕУ

Када кажем да Србија годишње може да добије стотину милиона евра за научно-истраживачке пројекте, мислим да та сума може да буде и већа, али под условом да озбиљно и одговорно приступимо понуђеним финансијским оквирима. У прошлом програму ФП7 (Оквирни програм 7 од 2007. до 2013) добили смо укупно око 55 милиона евра. Поређења ради, Велика Британија је узела око шест милијарди евра! А да смо тражили и то поткрепили осмишљеним пројектима, могли смо да добијемо и десет пута више. Они који су знали, узели су, каже Ариел Милошевић, пројектни консултант, који већ седам година ради у развоју и координацији регионалних и глобалних пројеката, укључујући и оне које финансира Европска унија.

Фондови Европске уније за финансирање пројеката важних за њен развој постоје, како објашњава наш саговорник, али они нису доступни јавности нити сасвим видљиви. Како доћи до њих?

Србија може да рачуна на стотину милиона евра годишње само из такозваног „Хорајзон 2020”, највећег до сада програма за истраживања и иновације у Европској унији који ће располагати фондом од готово 80 милијарди евра од 2014. до 2020. године.

Приоритетне области у овом програму су друштвени изазови, лидерство у индустрији и изврсност у науци. Хорајзон 2020 нуди приватним фирмама, научноистраживачким институцијама, државним органима и организацијама да учествују у пројектима.

– Свима заинтересованима најпре бих препоручио да се едукују о начину пријављивања, папирологији и конципирању пројеката, саветује Милошевић.

– Наши људи углавном су заинтересовани да неко финансира њихова истраживања. Овај програм погодан је нарочито за мала и средња предузећа. На пример, имате прототип одређеног иновативног производа, али вам недостају средства да га финализујете и изнесете на тржиште. Најпре крећете с подношењем предлога пројекта за спровођење студије изводљивости. Ако се одобри, за шест месеци можете да правите студију изводљивости и већ за тај сегмент добијате паре, максимално 50.000 евра, каже он.

 Следеће важно питање јесте: Шта обухвата студија изводљивости?

– У првом реду пословни план, маркетинг. На који начин ћете га „угурати” на тржиште? Како ћете решити питање интелектуалне својине? Уколико је студија квалитетна, имате могућност да пређете у другу фазу. Подносите комплетан предлог пројекта и за то можете добити од 500.000 до 2,5 милиона евра. Када се заврши пројекат, оправдавајући све трошкове, нисте дужни да враћате новац”, закључује саговорник „Политике”.

Милошевић наглашава да је за почетак битно ући у један пројект, постати део одређеног конзорцијума, а онда је све лакше убудуће, јер се паралелно стварају могућности за дуготрајна партнерства. Такође, ваља бити упоран. Могуће је да први покушај пропадне. Пошто су конкурси отворени седам година има времена за други, трећи... пројект. Један ће да „упали”.

– Од момента отварања позива (за поједине теме) мора се рачунати са око 11 месеци до потписивања уговора са Европском комисијом, каже Милошевић.

За сваки предлог пројекта, за неку од наведених секција, морају се проћи различите фазе: подношење предлога пројекта у електронској форми (неопходна је претходна регистрација сваког од учесника), проналажење партнера (на већини пројеката захтева се конзорцијум од минимум три партнера). За почетак партнери се могу потражити на интернет страници програма у секцији – тражење партнера http://ec.europa.eu/research/participants/portal/desktop/en/funding/

Посебну пажњу, саветује наш саговорник, ваља обратити на писање концепта и сажетка предлога пројекта који морају да буду јасни, прецизни и да дају одговоре на питања зашто је добро да се спроведе управо ваш пројекат, шта ће се пројектом постићи, какве су користи за крајње кориснике, какав утицај ће имати у комерцијалној и друштвеној сфери.

Србија није чланица ЕУ па се наши људи у одређеним околностима осећају донекле искљученим од стране ЕУ партнера. То се мора игнорисати. Србија плаћа чланарину за овај програм па њени грађани и организације имају пуно право учешћа као и остали партнери из ЕУ.

---------------------------------------------------------------------------

Бесплатна подука у Земуну

Потребу за подучавањем шта и како радити препознала је у Србији Бизнис академија из Београда и организовала бесплатне семинаре на ту тему. Последњи семинар, 25. октобра пратило је уживо или преко Интернета 650 људи различитих доба и професионалних профила. Семинари се настављају и биће организовани сваке друге суботе у Центру за развој каријере ЛИНК групе, а све потребне информације могуће је прочитати на сајту www.razvoj-karijere.com