Милијарда евра за централе на Дрини
Од нашег сталног дописника
Бањалука, јануара – Припремни радови за изградњу хидроцентрале „Бук Бијела”, заједнички подухват електропривреде Србије и Републике Српске, требало би да почну ове године, сазнајемо од помоћника министра привреде, енергетике и рударства Републике Српске др Љубе Гламочића.
Он је подсетио да су имовинско-правни односи на локалитету на којем ће се градити „Бук Бијела” решени још у некадашњој Југославији, тако да с те стране неће бити никаквих сметњи.
– Оно на чему се сада ради јесу студије и идејна решења, на основу којих ћемо се определити о капацитету будућих централа у горњем току Дрине. „Бук Бијела” је најпре пројектована на 450 мегавата, али се Црна Гора повукла из овог пројекта због заштите кањона Таре и Пиве. Електропривреде Србије и Републике Српске сада разграђују две варијанте. По првој, „Бук Бијела” би имала капацитет 175, а по другој 135 мегавата – објашњава за наш лист Гламочић.
Такође, додао је он, иновираће се и пројекти за „Фочу”, „Паунце” и за доњи ток Сутјеске.
– На основу споразума који су потписале две електропривреде и студије изводљивости, Србија и Република Српска ће основати заједничко предузеће које ће градити хидроцентрале у горњем и доњем току Дрине узводно од Вишеграда. Дрина је, иначе, највећи хидропотенцијал не само у Републици Српској него и на овом делу Балкана. Осим на овој реци, планирали смо и градњу хидроцентрала на њеним притокама, пре свега „Мрсово” на Лиму. Заједно бисмо улагали и у „Викоч” и на Ћехотини, на којој би се подигло и неколико мањих електрана – рекао је Гламочић.
Шта ће Србија и Република Српска добити изградњом електрана на Дрини и њеним притокама, наш саговорник илуструје следећим подацима:
– „Бук Бијела” ће, највероватније, производити 1.150 гигават-часова електричне енергије, што је 25 одсто од садашње укупне производње струје у Републици Српској. „Фоча” ће производити 200, „Паунци” 160, „Мрсово” 170, „Сутјеска” од 60 до 70, а „Брод на Дрини” око 500 гигават-часова. Према досадашњој рачуници, у хидроцентрале у горњем току Дрине уложићемо око милијарду евра. Колике ће бити укупне инвестиције, знаћемо када се ураде пројекти за градњу централа у доњем току ове реке.
Др Љубо Гламочић, осим тога, каже да градњу хидроцентрала не треба гледати само кроз производњу струје и обезбеђивање електричне енергије, чија цена на тржишту стално расте, већ и кроз чињеницу да ће остваривање ових пројеката обезбедити доста посла за многа предузећа у Србији и Републици Српској, као и отварање нових радних места.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


