Робот послао историјске фотографије с комете

Упркос техничким проблемима, модул „Филе” је стабилан, показале су прве фотографије које су превалиле пут од 500 милиона километара од комете 67П до Земље. То су историјски снимци, као што је и прекјучерашње спуштање роботског модула на комету пречника четири километра.

За више од 50 година истраживања свемира човек је успео да спусти летелицу на Венеру, Месец, Сатурнов месец „Титан” и на два астероида. У среду је том списку додата и комета, када је 100 килограма тежак „Филе” дотакао стеновиту, ледену површину тела које су 1969. открили научници Клин Чурјумов и Светлана Герасименко. Седам сати раније „Филе” се одвојио од сонде „Розета” која га је десет година носила кроз свемир 6,4 милијарде километара. На том путу кроз Сунчев систем до сада су три пута пролетели близу Земље и једном близу Марса да би добили потребно убрзање за наставак лета.

Сада ће, ако све буде текло по плану, робот и сонда са укупно 21 инструментом да анализирају комету и шаљу резултате научницима Европске свемирске агенције (ЕСА), чији је ово пројекат. У контролном центру „Мисије Розета” у Дармштату у среду је владала слављеничка атмосфера због првог контролисаног спуштања на комету, пошто су се слични уређаји до сада само „закуцавали”.

Радост научника због историјског подухвата мало је покварило то што при слетању нису избачени харпуни којима је робот требало да се причврсти за површину. Због тога је модул два пута одскакао пре него што је легао на средишњи део комете. У ЕСА кажу да би још можда било могуће да се активирају харпуни за причвршћивање за тло, али да ће се то урадити само ако не угрожава модул. Због слабе гравитације, 100 килограма тежак робот величине машине за веш, као да тежи само један грам, па је без „усидравања” харпунима несигуран.

На првим снимцима има много сенки, што говори да је или оборен на страну или заглављен у рупи. И даље постоји ризик да бушилица када се активира одгурне модул у свемир.

Већина уређаја који су десет година били успавани док је робот причвршћен за орбитер кружио свемиром јуче је први пут активирана. На роботу су, осим камера, десетак инструмената и бушилица која може да вади узорке до дубине од двадесетак центиметара. Лабораторија „Птоломеј” британске производње анализираће састав комете старе 4,5 милијарди година. Научници се надају да ће пројекат вредан 1,3 милијарде евра открити тајне комета и других свемирских тела, а уз то можда дати и неке одговоре о пореклу живота на Земљи, јер стене и лед од којих су звезде репатице сачињене представљају својеврсну „временску капсулу”. Алистер Рејнолд, писац научне фантастике, рекао је за Си-Ен-Ен како се нада да ће нас „Филе” и „Розета” приближити договору на највеће СФ питање – јесмо ли сами у свемиру.

План је да „Розета”, названа по египатској стени с које су научници тумачили хијероглифе, и „Филе”, који је добио име по острву у Нилу, даље прате комету на њеном путу до Сунца. Ова планина од леда тешка је око 11 милијарди тона, а како се буде приближавала ужареној звезди избациваће у свакој секунди на стотине килограма материјала.

Славље и на интернету

„Гугл” је јуче био у знаку троножног робота који се појављивао као анимација на насловној страни популарног претраживача.

„Филе” је објавио и први твит са нове локације и то на неколико језика укључујући руски, делимично из поштовања према Светлани Герасименко која је била у контроли мисије у Немачкој.

На друштвеним мрежама Европљани ликују над чињеницом да је за историјски подухват заслужна ЕСА а не НАСА. На „Твитеру” је неко грешком похвалио „подухват америчких научника”, али НАСА је одговорила да су за ову мисију заслужни Европљани, мада и Американци имају три инструмента на орбитеру.