ЕПС се неће „накачити” на буџет

Јавно предузеће „Електропривреда Србије” учиниће све да му се не догоди сценарио „Србијагаса”, јер би то био потоп за јавне финансије, каже у разговору за „Политику”, Александар Обрадовић, први човек овог предузећа, који је после две године в. д. стања недавно именован за директора те наше највеће фирме.

Главна тема јучерашњег састанка министра енергетике са ММФ-ом био је ЕПС? Шта се тражи од Вас?

ММФ више не занима само општа макроекономска слика Србије, већ и суштинске реформе, јер је схваћено да ће нашој економији бити боље када се изврши суштинска промена државног и јавног сектора, односно јавних предузећа. Зато се и кренуло од четири највећа система ЕПС-а: „Србијагаса”, „Железница” и „Путева Србије”. Заједничко свим овим предузећима је што су велика и када овај проблем решимо имамо велике шансе да санирамо највећу рак-рану Србије.

Пре два дана сам био на састанку с ММФ-ом када је потврђен кредибилитет премијеру Вучићу за све што је до сада урадио. ММФ ће пратити сваки корак реорганизације и биће већи притисак да се реорганизација спроведе. Оно што им је министар енергетике Александар Антић предочио, као план реорганизације ЕПС-а, у потпуности су подржали. Реч је о плану менаџмента за корпоративизацију, реорганизацију и финансијску консолидацију.

На то се чека две године. Зашто?

Очекујемо да ће се до краја овог или најкасније почетком наредног месеца усвојити план реорганизације како би се од наредне године кренуло у корпоративизацију и централизацију предузећа. То значи, смањивање великог броја директора, као и досадашње правило да свака ћерка фирма буде феуд за себе. Сви ће они убудуће бити под једним кровом, а ЕПС ће имати једног јавног снабдевача и једног дистрибутера, иако је било предлога да их буде и 28.

Знаће се тачно за шта је менаџмент одговоран, а за шта чланови Надзорног одбора. Све ово је још извесније зато што ће цео процес бити и под лупом ММФ-а, Светске банке, ЕБРД, ЕИБ.

Да ли је требало да сачекате ММФ да вам каже да треба да се реорганизујете, ако се зна да ЕПС овакав какав је дневно губи 100.000 евра?

Добро је што ће план о реформи ЕПС-а ићи руку-подруку с реформом српске економије. Јер, шта вреди да ЕПС производи струју, ако ту струју нема ко да плати.

Хоћете ли таквом реорганизацијом успети да уштедите 100.000 евра?

Та бројка ће бити много већа, али минимум који ћемо постићи је 100.000 евра дневно када променимо неефикасну организацију.

Да ли ММФ инсистира на смањењу броја радних места?

ММФ не занима колико ћемо ми смањити број запослених и да ли ћемо уопште смањити. Али с друге стране није могуће постићи уштеде без смањења броја запослених. Највећи уштеде биће у администрацији где се сви послови обављају на 14 места уместо на једном. Није мени решење да отпустим свих 600 директора, већ да уведем ред у процес пословања. Отпуштања у ЕПС-у ће бити у директној координацији с владом и синдикатима.

А социјални програм? Шта ће он предвидети?

Биће направљен и социјални програм, јер и ММФ инсистира на томе. Синдикати такође добро знају ко ради, а ко не у ЕПС-у. Имате помоћнике и саветнике који се „шврћкају” и добијају за то плату, али и раднике који гутају прашину. Тога више неће бити.

Имамо ли разлога да стрепимо од несташица струје, угља..?

Улазимо доста добро спремни у зимску сезону. Куповали смо струју када је била јефтинија, продавали када је скупа. Чувамо угаљ за зиму, како не бисмо куповали струју када буде скупља. Доказ да смо спремни су и рекордно пуне депоније у „Костолцу” и „Колубари”. На депонијама наших термоелектрана имамо залихе веће од два милиона тона угља. До краја ове недеље сазнаћемо ко је победио на тендеру за набавку угља.

Зашто набављате угаљ, а не купујете струју?

Шта ако у јануару или фебруару буде екстремно хладно, па државе у региону прогласе вишу силу, а сви уговори о испоруци струје постану ништавни. То се већ дешавало. Због тога желимо да неке количине угља допремамо и из иностранства, јер је сигурније када је угаљ на депонијама. Влада нам је доста помогла кредитом Светске банке за увоз струје и санацију после поплава.

Добра вест је да би већ током децембра требало да приђемо првим количинама угља које су биле заробљене на копу „Тамнава–Западно поље”, да би почетком следеће године дошло до стабилизације производње.

Како ЕПС стоји финансијски?

ЕПС ће на крају године имати пословни губитак, а те последице ће осећати ове и наредне године. Светска банка је проценила штете од поплава на око пола милијарде евра. Али, и поред тога не планирају се било какве рестрикције.

Зашто се ММФ сада бави ЕПС-ом?

ЕПС не припада оним компанијама које се наслањају на буџет Републике. Обећао сам представницима ММФ да не планирамо ни наредне године да се „накачимо” на буџет. Не дај боже да у ЕПС-у све остане по старом, да се не спроведу најављене реформе. То би била катастрофа. Зато је овај разговор и упознавање ММФ-а с планом реорганизације превентива да не дође до таквог сценарија.

Мислите да се не би поновио сценарио Србијагаса?

То би био потоп. Индустријска производња нам је између осталог пала и због ЕПС-а. Мало се ЕПС заљуља, цела економија се љуља.

Колико су реалне најаве о уласку мањинског стратешког партнера у ЕПС?

И то је везано за процес реорганизације, јер да бисмо имали мањинског партнера морамо да будемо „атрактивна невеста за удају”. Довођење мањинског стратешког партнера неће се десити преко ноћи.

Који је интерес мањинског партнера да уђе у ЕПС ако нема права одлучивања или свог човека у менаџменту?

Он ће имати утицај у менаџменту или свог представника у Надзорном одбору. „Ер Србија” је пример да је мањински акционар преузео улогу управљања, али то све идеално функционише. У овом часу и не можемо да говоримо о уласку мањинског партнера када смо још увек јавно предузеће, јер нигде не постоји електроенергетска компанија која је јавно предузеће.