ЛДП мора остати покретач модернизације друштва

Једну малу измучену земљу треба извући из агоније. Пред очима имамо превише незадовољства, превише очаја, жеље да се искочи из сопствене коже. Оно што немамо јесте адекватан предлог како обуставити суноврат у коjи сви заједно падамо. Власт никада није имала толику подршку, а не полази јој за руком да окрене историју. Зато је обавеза ЛДП-а и свих других друштвено одговорних политичких снагу у Србији да пажљиво погледају око себе и упитају се: Шта сад?

Испливати из проблема нагомиланих током 25 година нипошто није лак задатак, али без јасне стратегије и преданог рада он је немогућ. Једноставан трик којим би нас неко безболно извукао из кошмара не постоји.

Тешко је човеку у мраку да види у ком је правцу светло на крају тунела. И нама је тешко да откријемо узроке нашег зла, тим пре што одговорност за агонију Србије не почива само унутар земље, поготово не у овом тренутку. Ми смо сувише мали и економски нејаки да бисмо себи могли да приуштимо изолационизам. Али европске интеграције Србије и појединих суседа одлажу се у бескрај. То јесте резултат политичког тренутка у ЕУ, али је и последица нашег отпора у прихватању европских вредности. Какогод, морамо бити свесни да каснимо, да губимо време које немамо, да је беда која расте генератор најгорих зала, национализма и нетрпељивости.

Зато Србија, под бременом прошлости и изолованости, неће бити у стању да спроведе евроинтеграције без новог плана економске помоћи и јасног места у европској породици. Због тога комуникација ЛДП-а по овом питању мора бити усмерена пре свега на ЕУ адресу.

ЛДП је од почетка био ледоломац. Треба се сетити да је на дугом и исцрпљујућем путу било и победа. Један тријумф у напорима да постанемо део савременог света је и овогодишња успешна „Парада поноса”. Сетите се да је баш ЛДП тај који је у политички живот Србије увео тему поштовања угрожених мањина. Ми смо први шетали Београдом и нисмо уступали пред насилницима. Али у Србији нису угрожене само мањине. Припадницима већине су, такође, ускраћена људска права: права људи да се хране и одевају, да уживају у базичним удобностима цивилизације као што су струја, вода и грејање, да школују децу или плаћају лекове. Дошло је време за параду понижених. Данас је приоритетни задатак наше слободарске партије борба против друштва у коме владају сиромаштво и неједнакост, јер оно рађа неслободу, насиље, нестабилност.

С друге стране, ЛДП мора прихватити део одговорности за стање у коме се Србија налази. Ваља признати да је странка имала одличне аргументе, али као да се обраћала преуском кругу људи. Често као да смо уживали у свом елитизму, иако тога смо сви свесни оно што нас везује није само јасан став о најосетљивијим питањима о којима други немају храбрости да се изјасне, већ и жеља да нас грађани виде као искрене борце за њихову будућност, као снагу која разуме кључни значај друштвене стабилности и која цени живот и људско достојанство. Истина је да је наша борба за слободу, за савремено и отворено друштво пречесто доживљавана као обраћање најпрогресивнијим сегментима друштва по темама које само њих занимају. Да су наше теме биле кључне доказује чињеница да су друге партије, свесне неминовности промена, преузеле политичке ставове ЛДП-а, неке начелно и површно, неке чак и у пракси. Извршивши позитиван утицај наша партија је изгубила ексклузивитет на коме је градила своју политику. Међутим, суштина наше политике није ексклузивност, већ авангардност. Без ледоломца се не може. ЛДП мора остати суштински покретач модернизације друштва и место за све оне који би желели и могли да допринесу да Србија преокрене судбину и постане део света.

Немамо избора. Ако намеравамо да опстанемо, предстоји нам утврђивање јасног и фер односа према власти и опозицији. У Србији тренутно и власти и опозицији недостаје способност да земљу извуку из економске кризе због недостатка квалитетног програма и људи који би били способни да га реализују.

Зато заговарам да је неопходно припремити програм за спас Србије који би почивао на следећим премисама:

– Нови избори само би убрзали неминовни колапс, баш као и реконструкција постојеће владе.

– Неопходно је да се што пре, до редовних избора, оформи нова влада, у потпуности ослобођена партијских квота и састављена од способних људи.

– Ако нам је циљ Европа, онда програм владе мора бити усаглашен с начелима ЕУ, од које би требало тражити конкретну економску помоћ за његову реализацију, са јасним роковима и задацима. Тако би европска интеграција Србије постала посао у коме би милиони учествовали уместо да статирају.

– Задатак те владе треба да буду брзе, планиране и темељне реформе у свим виталним сегментима државе, са јасним правним и финансијским средствима, роковима и јасном одговорношћу за урађени посао. Ниједан сегмент државе и друштва не сме бити запостављен, да се не би поновило искуство из досадашњих реформи које су због свог парцијалног приступа пропале или нису ни започете.

– Влада за свој програм мора обезбедити максимум консензуса кроз ресорске стручне савете, кроз демократску јавну дебату по сваком питању и кроз максимални међусобни дијалог свих политичких фактора, функционално подређен једној јединој теми: како што пре започети друштвени развој који ће гарантовати бољи животни стандард грађана Србије, перспективу за наредне генерације и мир у региону заснован на међусобном повезивању налик оном на којем почива стабилност Европе.

– Влада мора обезбедити да реформе омогуће економски раст, развој демократије, слободу јавне речи, неопходну децентрализацију управљања земљом и нестанак корупције.

– Влада мора деловати са сазнањем да су изоловани реформски потези Србије осуђени на пропаст, те мора деловати у функцији свеобухватног регионалног напретка, без обзира на додатне напоре и додатне политичке потресе.

– Начело кога би се та влада морала безрезервно држати јесте да смо пред истински последњом приликом да Србија спречи свој неповратни пад у сиромаштво и нестабилност.

Председник Либерално-демократске партије