Држава плаћа штету притвореницима због штрајка

У Србији тренутно има око 1.800 притвореника у различитим фазама кривичног поступка – од истраге до краја главног претреса. Многи од њих су окривљени за тешка кривична дела али има и оних којима се на терет стављају дела за која би могли да одговарају са слободе тако да сваки од њих има право да тражи од суда да преиспита да ли постоје разлози за притвор. У овом тренутку не може се рећи колико је њих у притвору, а да за то нема основа, но сви чекају да се оконча штрајк адвоката. Не могу на слободу док се они не врате на посао.

Протестујући због сталних одлагања суђења узрокованих адвокатским штрајком, 64 притвореника Окружног затвора у Београду позвало је омбудсмана Сашу Јанковића да заштити њихова права. У осам писама они су образложили своје проблеме због неодржаних суђења, тврдећи да би многима притвор већ био укинут да нема обуставе рада адвоката. Јанковић није још ништа предузео, осим што је разговарао са представницима Адвокатске коморе Србије (АКС), док је у изјави за „Политику” рекао да очекује да му „одговори ускоро буду достављени”.

Боривоје Боровић, оснивач Адвокатске кривичне уније (АКУ) чији су чланови били међу првима који су указали на кршење права притвореника, казао је за наш лист да изгледа да су права адвоката на обуставу рада изнад права притвореника.

– Ова ситуација што пре треба да се оконча, а уступке мора да направи и Министарство правде и представници адвокатуре – навео је Боровић.

Права притворених особа су приоритет и по Европској конвенцији о људским правима. Приоритет су и суђење у разумном року и право на правично суђење. Адвокатска кривична унија се поводом тога оглашавала и упутила допис АКС да преиспита свој став о актуелним притворским предметима.

– Имам велики број клијената који су у притвору. Они неће штрајковати глађу да се не би стекао утисак да сам их ја на то наговорио. Неки су чак хтели да доведу адвокате из Црне Горе како би им притвор био укинут. Овим послом бавим се 30 година и први пут сам у ситуацији да кршим људска права и слободе својих клијената – рекао је београдски адвокат.

Насупрот Боровићу, председник АКС Драгољуб Ђорђевић каже да је одређен минимум рада адвоката који „гарантује одређена људска права”.

– Подсећам да је ово упутство Адвокатске коморе Србије о протесту адвоката стављено ван снаге одлуком Владе Републике Србије. Независно од тога, наглашавам да постоји могућност писања жалби на решења о одређивању продужавања притвора, а после чега кривично веће одлучује о њима. Постоји законска провера основаности за одређивање или продужавање притвора, без обзира на то да ли се одржавају суђења или не. Исто тако за одређивање или продужавање притвора није од утицаја чињенично стање које се разматра на суђењима, већ постоје општи услови утврђени Закоником о кривичном поступку за одређивање притвора. Одлука о притвору апсолутно не зависи од браниоца, који и иначе у сваком тренутку може пружити помоћ свом клијенту. Најважнија је напомена да је одлука о притвору одлука већа суда, без обзира на присуство браниоца – објаснио је Ђорђевић.

Ипак, остаје забринутост да су неки притвореници провели иза решетака више времена због обуставе рада адвоката. Суђења се одлажу и сви кривични поступци су додатно успорени, па притвореници с правом траже заштиту својих права, многи ће имати основа да траже и накнаду штете.

– Ова ситуација је преседан у историји нашег правосуђа. Никада нисмо имали тако упоран и дугачак протест адвоката са обуставом рада. Мислим да су њихови захтеви оправдани, али да треба наћи онај минимум процеса рада који ће обезбедити заштиту људских права притвореника – казао је др Зоран Ивошевић, судија Врховног суда у пензији.

Он сматра да је још преурањено да се говори о накнади штете, јер се не зна колико је притвореника неосновано иза решетака, али указује на опасност да се многи притвори сада, због одуговлачења, претворе у казну, чиме се крши претпоставка невиности, јер нико није крив док се то у поступку пред судом не докаже.

– Сматрам да се кривица за насталу штету може тражити и на страни државе и на страни адвоката. У тој „спрези” треба трагати за одговорношћу. Адвокати јесу у праву, али морају да пронађу меру, да направе компромис и одреде границу минимума рада тако да не буду угрожена људска права притвореника. Ако им не пружају правну помоћ, онда могу да буду одговорни за штету коју трпе притвореници – навео је Зоран Ивошевић.

Он је подсетио да је притвор само мера обезбеђења присуства окривљеног у кривичном поступку и да не сме да траје дуже него што је то неопходно. Сваки притвореник коме је притвор трајао дуже због протеста адвоката – имаће право да тражи накнаду штете.

– Да ли је притвор трајао дуже, као и да ли има основа за накнаду штете – о томе тек треба да одлучују судови. Видећемо колико ће се парничних поступака водити за накнаду материјалне и нематеријалне штете због дужег притвора услед протеста адвоката – рекао је др Ивошевић.