(Не)сигуран глас

У суботу по подне, дан уочи првог круга председничких избора, страначки активисти још су звонили на врата гласача тражећи да пронађу „сигурне гласове”, људе који ће обећати да ће на изборима гласати за „нашег” кандидата.

У недељу око 13 часова на биралишта је већ изашло скоро 28 одсто бирача. „То је знатно изнад прогноза. Мислило се да ће гласати око 3.100.000 бирача. Последња истраживања показала су да ће изаћи још 300.000, али ако се настави овим темпом биће и 3,6 милиона гласача. Изгледа да су све странке развиле добру мрежу активиста и да су потпуно прекриле терен, да су ишли од врата до врата и тражећи сигурне гласове натерали људе да изађу на гласање”, био је коментар стручњака из једног изборног штаба.

Ипак Милан Д. Стевановић Пиксел, аутор књиге „Како да победите на изборима”, тврди да нема сигурних гласова. „То је жвака за дилетанте. Како, иначе, да објаснимо да неке странке понекад добијају мање гласова него што имају чланова. Па, ако им чланови нису сигурни гласови, о чему ми онда овде причамо.”

Његовој тврдњи даје снагу податак да су на прошлим парламентарним изборима три странке добиле мање гласова него што је било потребно потписа за кандидатуру. Стевановић је четири године био шеф маркетинга ДС-а, а од 2000. године бави се организовањем политичких кампања. Учествовао је у петнаестак кампања – оној коалиције Заједно, председничким изборима у Црној Гори, парламентарним изборима у РС, председничким и локалним изборима ДОС-а, председничкој кампањи Богољуба Карића...

„Сигурне гласове скупљају активисти. Задатак сваког од њих је да направи сопствени списак сигурних гласова од пријатеља, комшија, рођака, посланика, спортских ортака. Затим их убеђујете да гласају за вашег кандидата, а они убеђују своје пријатеље. Сви они треба да узму бројеве телефона и адресе оних који су пристали и ето списка сигурних гласова. Остаје да сви они изађу на гласање и заокруже договорено. Тако би странка од 10.000 чланова могла да има 350.000 гласова, а колико тек она која има пет пута више чланова”. Али, како каже Стевановић „нити су сви чланови активисти нити желе то да буду. Отприлике само пет одсто чланова су активисти. Оне који пристану треба обучити, а то захтева време, организацију и обучене едукаторе. А резултати су обично слаби. Политичко убеђивање је врло тешко, и до прихватања кандидата долази се личном спознајом. Нападно и нестручно убеђивање може бити контрапродуктивно”.

Превртљиви гласачи

Једна активисткиња ДС-а, која није желела да јој се помиње име, каже да никоме није одређено колико гласова треба да скупи, али да централа обично каже да има „још простора”. Активисти се иначе сами пријављују општинским одборима и то је тврђе крило чланства које „гине”. Она каже да се онда прави „тепих” анкета, што значи да се заређа и уђе у сваки стан. „Направимо дијалог листу и одмах видимо да ли ће ићи. Али, догађа се да ако обећа да ће да гласа за нас, када следећи пут дођемо и донесемо неки поклон бирач промени мишљење и каже да ће гласати за другу странку. Остале који се нису предомислили подсетимо да гласају. Наравно, немамо начина да проверимо да ли су одржали обећање. Разликују се бирачи који ће за нас гласати на председничким, парламентарним или локалним изборима. На локалним изборима им је важно да познају кандидате”.

Активисткиња каже да је ово изузетно тежак посао, али и да се на тешком терену на коме она ради за 20 дана од 400 гласова може направити 1.200. „Тешко је пешачити, у неким деловима општине улице нису осветљене, куће су неприступачне и чувају их пси. У урбаном делу је лакше, пет екипа са по двоје људи за један дан може да скупи од 100 до 150 гласова.”

У ДС-у се овај посао не плаћа. „Странка нема довољно пара, јер се живи од донација. За добар успех се добије похвала, а може да се напредује до одборника и даље. Награда је и место у управном одбору, прво мањег, а затим и већег предузећа. За то је потребна оданост странци. Никада нисам тражила функције и када су ме питали шта очекујем одговорила сам – ништа. Али, функције сам добијала, јер сам урадила све што сам започела. Нисам имала проблеме ни када сам износила своје мишљење које је било другачије од страначког”, каже наша саговорница и додаје да неке странке плаћају овај рад по 50 евра дневно, а да другима деле одећу и дају им поклоне за бираче.

Плаћени активиста

Стевановић каже да је права ствар кампања од врата до врата, јер ту нема пријатеља, родбине, комшија, већ је циљна група цело бирачко тело. „Од бирача се добијају драгоцене информације. ово је идеално за градске средине и велике изборне јединице, где се бирачи и кандидати узајамно слабије познају. Ако општина има 45.000 грађана, може се обићи око 15.000 домаћинстава. На располагању је општинска организација странке, на челу са изборним штабом. Претпоставка је да ту има 150 чланова странке плус омладина, од чега се направи 15 тимова са по два члана. Они се добро обуче и објасни им се циљ акције. Сваки тим у десет дана треба да обиђе хиљаду домаћинстава. Чим се заврше обиласци праве се спискови будућих гласача, оних које треба подсетити да изађу на биралишта.”

Стевановић каже да и ова кампања има своје мане, јер бирачи нису увек најискренији. Али, преко контролора на бирачким местима може да се види колико је акција успела.

Активисткиња ДС-а каже да је у овој акцији важна добра комуникација и „онда је бирач твој”:

„Тачно је и да се неки активисти служе преварама, па пријаве више гласова или направе дугачке спискове бирача које нису посетили. Али, то се одмах види. Ни сви чланови странке нису сигурни, не гласају и не плаћају чланарину, али хоће да буду у бирачком одбору, јер се то плаћа. А дешава се да их видимо и у бирачком одбору друге странке. Само јаке странке могу да извуку овакву акцију, јер је потребно доста обучених људи”.

Наташа Вучковић, посланик у Скупштини Србије, посматрала је како се то ради у Америци: „Њихове странке без обзира на датум избора направе штандове, испеку роштиљ и друже се. Онда се деле материјали партије, скупљају се прилози, а забава траје. За то није потребна никаква акција, они тако скупљају гласове”.

Они то не раде кампањски као код нас. Али, они имају више искуства и новца. Тако се ради и у Великој Британији и Француској.

Активисткиња ДС-а уверена је да треба ићи од врата до врата, разговарати са људима и покушавати да се стекне „сигуран глас”. На тврдњу да су „сигурни гласови” којештарија каже: „Ко неће да ради нађе разлог, ко хоће да ради нађе начин”.

Ивана Анојчић

-----------------------------------------------------------

Николић: Потпуно сам отворен за сарадњу са ЕУ

Председнички кандидат Српске радикалне странке Томислав Николић изјавио је јуче да Србија у другом кругу избора за председника државе не бира између европског пута и прошлости, већ своју будућност.

У разговору са грађанима у центру Београда, Николић је истакао да су грађани већ изабрали будућност коју он нуди, а то је сарадња и са ЕУ и са Русијом. „Потпуно сам отворен за сарадњу са ЕУ и немам ниједан услов осим тог да Косово и Метохија остане унутар Србије”, истакао је Николић и додао да је то услов који поставља већина грађана Србије.

Он је рекао да мирно чека други круг избора и да је уверен у победу.

Николић, који је и заменик председника СРС-а, поручио је грађанима да ће од 3. фебруара бити у сигурним рукама и да се не боје и не подлежу застрашивању и тврдњама режима o последицама његове победе. Он је обећао грађанима, уколико победи на изборима, поштену власт, једнаке услове за све, бесплатну здравствену заштиту, борбу против мита и корупције, као и борбу против нарастајуће наркоманије.

„Обећавам да ћемо да спречимо наркоманију, да ћемо протерати наркомане из школских дворишта и са улица и ухапсити их. Држава се не обрачунава са наркодилерима”, навео је Николић и упитао да ли је то због тога што неко од политичара учествује у трговини наркотицима.

Житељи престонице, који су Николића дочекали узвицима „Победа, победа”, „Председник, председник” и „Косово је срце Србије”, „пожалили су се” председничком кандидату СРС-а на мале плате и пензије, проблеме са којима се суочавају у области пољопривреде, тешкоће са којима се приликом гласања суочавају сународници из иностранства, на високе путарине.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

ДС: „Жикина шареница” фаворизује Николића

Демократска странка позвала је јуче Републичку радиодифузну агенцију да опомене све емитере на правила понашања у предизборној кампањи.

Оценивши да Јутарњи програм Радио-телевизије Србије води пропаганду у корист председничког кандидата Српске радикалне странке, ДС је у саопштењу указаo да је крајње непримерено да јавни сервис фаворизује једног од двојице учесника у другом изборном кругу.

У емисији РТС-а „Жикина шареница”, која нема политички карактер, данима су гости људи блиски СРС-у, а као врхунац промоције кандидата Томислава Николића појавио се и шеф Изборног стаба СРС-а Драган Тодоровић, наводи се у саопштењу ДС-а.

Бета