Куће ни за живот ни за рушење

Грабовица –Аветињски пусте куће са отворима уместо дрвенарије, очишћена дворишта на којима се земљана боја шири по бетону, циглама, зидовима грађевина, каљуга поред канала куда је до половине септембра вијугао асфалтирани пут... Овако данас изгледа источни део Грабовице, села на путу између Неготина и Кладова чијој општини припада,који је више од 40 дана био под водом.

Грабовица је најтеже страдала у бујичним поплавама услед обилних падавина половином септембра. Платила је данак што је део села чак три метра испод нивоа Дунава па водена стихија висине три метра, пристигла из четири-пет потока, није могла да отекне у реку. Није јој дозволио бедем подигнут да би Грабовчане заштитио од поплаве са дунавске стране, а пумпе  нису биле довољно јаке да избаце толику количину воде. Платила је данак и зато што деценијама нису решени имовинско-правни односи између мештана и општине због чега нису саграђени растеретни канали. Зато се усред села са две хиљаде душа створило језеро које је потопило више од 200 кућа, а подземне воде продрле су готово у сва домаћинства у месту.

Житељи су тада побегли пред водом код комшија, родбине... Њих шездесетак у „избеглиштву” је и данас. Од половине септембра долазили су свакодневно чамцима да обиђу потопљена имања. Кад је испумпано језеро са више од 10 милиона кубика воде, које се простирало на 380 хектара, а војска дезинфиковала домаћинства, покушали су да се врате. Али, немају где. Њихове куће, које су 40 и више дана биле под водом, више нису за живљење. А нису ни за рушење.

– Према постојећим прописима објекат који је био дуже од 24 часа под водом спада у другу категорију оштећења за шта се добија одштета од 250.000 динара. Овде је реч о 45 домаћинстава и 200 објеката у који становници не могу да се врате – каже за „Политику” Стеван Тодоровић, председник Месне заједнице Грабовица, чији је дом такође био потопљен.

Кућа, штале, гаража Драгише Живковића били су у језеру 45 дана. До 2,5 метара висине, докле је допрла, вода је све уништила. Продрла је у зидове, разорила изолацију, дрвенарију, кућне апарате. Драгиша је са прозора куће гледао како нестаје све што је деценијама стицао, а онда је морао да побегне. Уточиште је нашао у Брзој Паланци, али стално је на имању, обилази кућу, оборе.

– Били смо поплављени 1981. па смо рушили све и поново зидали. И сада у кућу не можемо – све је унутра труло. Питање колико су темељи и зидови сигурни – каже Драгиша.

И кров куће преко пута канала, која припада породици Кесерић, био је испод површине некадашњег језера. Сада је остао костур објекта, а све у њему је иструлило. Поред ове куће страдало је цело Љубишино и Ђуриђијанкино домаћинство. Питамо их шта ће сада. Слежу раменима и одмахују главом: не знају ни сами. Да користе кућу не могу, а опет немају ни где да оду.

Као и многи Грабовчани, Душан и Викторија Пањесковић цео живот радили су у иностранству. Душан је кувар и 40 година у Аустрији је правио сладолед, а његова супруга радила је у истој фирми. Сваки динар који су зарадили, кажу, улагали су у кућу. И радовали се тренутку повратка у родно село. Пре годину дана реновирали су домаћинство, а пре шест месеци вратили се у родно село. Сада не могу да сакрију тугу – њихова кућа, иако на брду, нашла се у језеру. Зидови, темељи, али и све што је било у три собе и кухињи – уништено је.

– Покушавамо сушилицама да извучемо влагу, али не иде. Мораћемо да обијамо зидове, вадимо изолацију. Велика је ово трагедија, а за све то добио сам решење од државе за помоћ од 250.000 динара – каже Душан.

И на другој страни села – слична ситуација: вода је продрла у куће, није их скроз поплавила али је оставила велику штету за собом. Драгољуб Костачевић живи са женом у штали – ту је, каже, једино суво.

– Више од пола метра воде продрло је у кућу, све из ње могли смо само да бацимо, влага је огромна иако се вода повукла, хвата се буђ – прича Драгољуб ослањајући се на штаке. Инвалид је од саобраћајне несреће која га је задесила пре три деценије и живи од социјалне помоћи.

Његов комшија Марјан Јованикић, шумар по занимању, показује нам пут воде кроз његову кућу. Остао је без беле технике, паркета, дрвенарије, влага је ушла у изолацију. Штета у дворишту још је већа, водени талас однео је живину, а мештани су успели да из стихије извуку само једног пауна. Вода је продрла у гаражу, торове... Марјан суши зидове сушилицом, али тешко иде, каже, јер вода је продрла дубоко.

Други део Грабовице избегао је судбину оних чији су се домови нашли у језеру. Али штету имају готово сви, јер су прорадиле и подземне воде. Ипак, струју и воду имају сви, преостало је да се поправи канализација. И одлучи шта се може урадити са поплављеним кућама.

Дејана Ивановић

-----------------------------------------
Пројекат за одводне канале

Шест великих и више од 20 мањих пумпи испумпавало је воду из језера у Грабовици даноноћно готово 40 дана, каже за „Политику”  Мирослав Јонашковић, потпредседник Месне заједнице Грабовица.

– Грабовичко поље проглађено је државним интересом и сада Институт „Јарослав Черни” ради ревизију пројекта за одводне канале од Брзе Паланке до Грабовице – наводи наш саговорник.

На овај начин, катастрофа која је задесила Грабовицу убудуће ће бити избегнута.