Адвокати

У Бриселу, центру ЕУ, протести радника због појачаних намета капитала, у Србији штрајк адвоката, али не против експлоатације, него због угрожености друге врсте. Ко је овде жртва? Ако се под жртвом у најширем смислу речи разуме она група или појединац који претендује на обештећење због ускраћених права, онда није тешко уочити да се центар Европе и виктимолошки разликује од своје периферије. Моралноправно образложење штрајка српских адвоката јесте теза да им је закинуто право на добит. Угрожава их држава, а у спору са њом адвокати истичу нотаре као нелојалне и неправедне конкуренте. Ови, нису директно апострофирани као кривци, него је главни џелат држава, тј. министар правде који је дао широка овлашћења нотарима. Министар узвраћа да је штрајк спрега политиканата и тајкуна.

Треба отворено рећи да се адвокати понашају сасвим у складу са вредностима које режим истиче као пожељне. У штрајку полазе од огољених тржишних начела неолиберализма, бранећи право на властити монополски положај који никако не желе да деле са нотарима. Aдвокати само следе аутентична начела капитализма. Не доводе у сумњу темељну неправду неолиберализма, него је само својим понашањем потврђују. У неолиберализму, наиме, свако се може легално приказивати жртвом уколико му је ускраћено право на увећање профита. Адвокати не доводе у питање систем, недајбоже, него само хватају режим за реч. Кажу, као и ви, и ми јесмо за профит, али дајте и нама део колача. Нису адвокати детонатори промена, далеко било. Не чује им се глас у транзицији против социјалне неправде. А некада је у овој слободној професији било дисидената. Данас је иста углавном лоби за богаћење.

Никакве дубље промене адвокатски цех не заговара. А и што би? Правда је данас процедура, а не солидарност. Адвокати су виртуози процедуре, а не браничи правде. Процедурално је моћан онај ко је кадар да плати. Сиротиња је процедурално немоћна. Правда је ту само растегљива камуфлажна реторика. Нема адвоката на радничким штрајковима. Боже мој, нисмо комунисти. И зашто нам онда правите проблеме, опомињу министра, када смо на истој страни барикаде? И министар брани профитабилност, али на други начин. Упркос разликама сукоб министра и адвоката јесте сукоб унутар исте куће. Министар на адвокате гледа као на мангупе из властитих редова. Адвокатима је јасно да је министар њихов човек, али само док не почне да им сужава монопол на добит. Дакле, адвокати критикују министра, али здесна. Десно јесте згртачко, али је данас нормално. Зашто?

Гледано одозго, свака епоха има властиту визију природног права: некада је то било опште право сиромашне већине, а данас је исто монопол профитабилно кадре мањине. Данас си легитимнији што си профитабилнији. Угледнији си што си више згрнуо, и то није изопачено него природно право неолиберализма. Његов низак, али солидан темељ. Позитивистички гледано, свака норма која ствара неједнакост, а није проблематизована, има статус природног права. Данас је неограничено стицање врх природног права на које се као на Библију позивају српски адвокати. С разлогом. Нимало цинично и нимало иронично. Виктимолошки гледано, претрпљена патња адвоката има искључиво финансијски предзнак. Угрожена им је добит, свето начело.

Штитећи монопол на профитабилност адвокати истичу нове издајнике. Не маре они за конзервативце који вичу ако заборавимо нацију, цркву и традицију, издаћемо себе. Нити за левицу која шапће издаћемо себе ако заборавимо грађане, беднике свих врста који спавају испод мостова. Не, адвокати су маркирали властите издајнике – штрајкбрехере, колеге који желе да раде. Ови други ризикују искључење из коморе, али и моралну анатему. Штрајк српских адвоката почео је као легално средство притиска на државу, али поступно прима и моралну боју јер се неколико карактеристичних друштвених улога снажно морализује. Реторика сукоба врти се око штете и око узурпације монопола на добит. Не око класне нити око националне неправде, него око закинутости. Мало је рећи да су поменути сукоби у правосуђу нужни део транзиције која је уздрмала и изврнула кључне друштвене вредности, као што су солидарност и професионализам, и која је унела хаос и нову виктимизацију друштвених улога. Треба додати да онај ко неће да говори о изопаченим вредностима капитализма нема права да критикује адвокате.

*Професор Филозофског факултета у Београду