Грчка изашла из рецесије

Од нашег дописника

Атина – После шест година најтеже ресеције у последњих пола века, Грчка са привредним растом од 1,7 посто и повећањем БДП за 0,7 процената у трећем кварталу 2014, коначно може са више наде да гледа у будућност.

Званичне статистике Еуростата указују да је Грчка изашла из рецесије и да је,по свему судећи,завршен најтежи период који је могао да доведе до искључивања из еврозоне. То је нацију натерало на одрицања,болне резове ,драстичне мере штедње и озбиљне структурне реформе...

Коначно се  назире опоравак и  извлачење из дужничке кризе и неповољних аранжмана са међународним кредиторима.

„Вратиле су се наде за повратак Грчке“-изјаио је премијер Адонис Самарас после објављивања извештаја Европске статистичке агенције уз обећање нацији да ће развој и опоравак бити настављени, да неће бити повратка уназад. Обећали смо да ћемо земљу извући из тунела рецсије и у томе смо успели.Имали смо,чак,у последњем кварталу најбржи привредни раст у целој еврозони.Доказали смо да нису били у праву сви они који су сумњали да је то могуће“, рекао је грчки премијер.

Ослањање на туризам кога је премијер Самарас видео као главног  покретача у обнови привреде, био је  прави избор. Са 23 милиона туриста који су током ове године посетили Грчку,земља се нашла на 15.месту најатрактивнијих светских дестинација.

Добар маркетинг,повољније цене и нешто стабилнија економска ситуација допринели су да број туриста порасте за 35 посто у односу на претходну сезону.

У извештају Асоцијације грчких туристичких организација се,рецимо,указује да је само за пола године  број гостију који су стигли великим крузерима порастао за 100 хиљада и да ће до краја године укупна цифра бити 2,5 милиона што је  преко 300 хиљада туриста више него 2013.

„Презадовољни смо резултатима који још једном потврдђују огроман потенцијал туристичке гране. Лагано али сигурно  и брже него што смо очекивали остварује се стратешки план у туризму који је постављен пре две године“ - каже председник СЕТЕ, Андреас Андреадис и подсећа  да је то шанса за нова радна места у грани привреде која је за Грчку одувек била медђу најважнијима.

Статистички подаци указују да су управо опоравак туристичке гране и куповина великог броја нових возила за хотеле,туристичке фирме и  рента-кар агенције  доринели оживљавању тржишта аутомобила које је поседњих година бележило драстичан пад продаје.

Грчка статистичка организација  наводи да је продаја у односу на прошлу годину порасла за 33,3 процената,прецизније, да је у октобру 2013. продато 7,439 возила  што је целих 32,2 посто више него лани.Занимљиво је да је уз путничка возила,порасла је продаја трактора.Чак 4,102 старих али  и нових пољопривредника купило је нови трактор у овој години.

Економисти упозоравају да није све  тако једноставно како изгледа јер на грчким путевима је данас велики број  возила без обавезног осигурања.Иако је цена осигурања због кризе и смањеног броја осигуравајућих друштава  у неким случајевима снижена и  за 40 посто,око милион возила је у саобраћају без икакве полисе осигурања.

Опоравак привреде је само први корак јер до побољшања стандарда предстоји дуг пут. Тренутно,више од 2,5 милиона Грка живи испод границе сиромаштва. Око  23 посто Грка живи на ивици беде,што према грубој рачуници значи да 60 посто становништва муку мучи да састави крај са крајем.

У ову категорију улазе они који имају мање од 400 евра месечно или  породица са двоје малолетне деце која месечно имају око 800 евра. Све су чешћи апели да се у школама уведе бесплатна ужина и гладним ђацима омогући бар парче хлеба са џемом и шољом чаја. Није тајна да у атинским школама у сиромашнијим општинама,тамо где држава не успева,црква и родитељи помажу овај програм ужина за најсиромашније.

Влада је уверена да ће  све бити боље када се Грчка ослободи међународних тутора и „стане на сопствене ноге“. Влада покушава да се ослободи меморандума на основу кога је,у замену за драстичне мере штедње и структуралне реформе,добила кредит од 240 милијарди евра,и сматра да већ од нове године Грчка сама може даље.

За то ће бити потребна кредитна линија под посебним условима која ће,вероватно,бити коришћена из  суме од 11 милијарди евра преосталих из програма за рекапитализацију банака.

Влада убрзано ради на  завршавању преосталих задатака међународних поверилаца чијим испуњавањем „тројка“ условљава и  свој повратак у Атину и заокружавање извештаја од кога зависи у ком ће се смеру „о Грчкој разговарати“ на самиту Еврогрупе 8. децембра.