Мишковић: Можемо да помогнемо Влади у процесу евроинтеграција

БЕОГРАД – Компанија Делта холдинг могла би да помогне влади у европским интеграцијама и придруживању ЕУ, али само ако би се од ње тражила помоћ, изјавио је председник те групе Мирослав Мишковић у интервјуу италијанској агенцији Нова.

„Србија је суочена с великом кризом. На жалост, од 2000. до данас, мали број људи из привредног и финансијског сектора имао је могућност да утиче на економску политику. Делта би могла да има улогу у јачању домаћег тржишта и привлачењу страних инвеститора”, рекао је Мишковић.

„Могли бисмо да помогнемо Влади да постигне циљеве које и ми подржавамо, односно, европске интеграције и процес придруживања ЕУ. Али знамо да можемо да помогнемо само ако неко од нас то тражи”, казао је он за италијанску агенцију, која додаје да тај привредник показује „необичну уздржаност” за председника једне велике групе, за разлику од других великих магната у свету који се политички ангажују или имају моћне положаје у медијима.

Мишковић се држи „далеко од политике и медија”, према којима показује само неповерење, додаје Нова, у интервјуу под насловом „Гвоздени човек Београда”.

Упитан зашто Делта, упркос својој снази, није власник новина, телевизијских и радио станица или портала, Мишковић је рекао: „Због чега? Веома је опасно. Ето због чега”.

Говорећи о успесима своје компаније, коју Нова описује као „најважнију приватну компанију у Србији, и даље, упркос потешкоћама”, Мишковић је најавио потписивање уговора са „значајном америчком компанијом”, као и планове за развој у сектору некретнина и агро-прехрамбеном сектору.

И поред оптужби за спорне приватизације, Делта је постигла „одличне резултате” и финансијски је „чак и јача” него раније, рекао је Мишковић. „Имамо врло блиске пословне односе са више од 20 међународних партнера и ниједан од њих нас није напустио”, додао је српски привредник.

У првих неколико месеци ове године Делта је достигла продају од 227,63 милиона евра, са зарадом од 22,76 милиона пре одбитка пореза. Ово су изванредне цифре за државу са само 10 милиона људи, наводи италијанска агенција.

„Наша мисија јесте да створимо предузећа са изузетним људима и да их у правом тренутку продамо међународним партнерима. По томе се разликујемо од осталих компанија у региону”, рекао је Мишковић.

Управо та филозофија „створити, развити и продати” довела је до тога да многи српски политичари почну да подижу обрве, пише Нова. „У појединим круговима усталила се идеја да Мишковић зарађује шпекулацијама у приватизацији, а затим стратешке компаније продаје странцима. Истина, купци су увек представници западних интереса јер нико у Србији није довољно солвентан да купи тако важне групе”, додала је агенција.

Током предизборне кампање у јулу 2012. Александар Вучић, тада први потпредседник владе, обећао је да ће заузети чврст став у борби против корупције и организованог криминала и поново отворити досије спорних приватизација.

„ЕУ је такође коментарисала 24 спорне приватизације које су обављене непосредно пре ратова на Балкану и захтевала од власти у Београду да истраже овај предмет. Ипак, две године након избора, Мишковићево хапшење било је и остало једини важан судски поступак. При томе се његове компаније уопште ни не налазе на списку састављеном у Бриселу. Овај бизнисмен пуштен је из притвора уз кауцију од 12 милиона евра, што је незабележен износ јемства у историји Србије”, пише Нова.

У оптужници против Мишковића се, међутим, „реч корупција не помиње ниједном, а готово две и по године од његовог хапшења нико није поменуо ни имена оних који су корумпирани нити оних који су вршили корупцију”.

„За 25 година никада нисмо пословали с државним компанијама. Ако не послујете са државом, не може бити ни корупције. И даље не знам због чега сам оптужен”, закључио је Мишковић.