Европу гуши нуклеарни отпад

На пла­не­тар­ном атом­ском „те­ре­ну” до­га­ђа­ји се убр­за­ва­ју. Пре­го­во­ри ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це и Те­хе­ра­на о иран­ском ну­кле­ар­ном про­гра­му ула­зе у фи­ниш – рок за за­вр­ше­так је 24. но­вем­бар. По­ма­ка има али и да­ље је не­из­ве­сно да ли ће све би­ти окон­ча­но до­го­во­ром ко­ји би дао зе­ле­но све­тло Ира­ну да ко­ри­сти у ми­ро­љу­би­ве свр­хе атом­ску енер­ги­ју (под ме­ђу­на­род­ном кон­тро­лом) а исто­вре­ме­но би омо­гу­ћио уки­да­ње ме­ђу­на­род­них санк­ци­ја Те­хе­ра­ну. А реч је о еко­ном­ској бло­ка­ди ко­ја Иран ко­шта го­ди­шње па­пре­них 80 ми­ли­јар­ди до­ла­ра.

Го­то­во исто­вре­ме­но сти­гла је вест да су Мо­сква и Те­хе­ран пот­пи­са­ли уно­сне уго­во­ре о из­град­њи ру­ских атом­ских ре­ак­то­ра у Ира­ну. Пре­ма сло­ву уго­во­ра Ру­си­ја ће до­би­ти при­ли­ку да из­гра­ди укуп­но осам но­вих атом­ских ре­ак­то­ра у Ира­ну. Вред­ност уго­во­ре­ног по­сла ни­је обе­ло­да­ње­на.

Иран има, ина­че, ве­о­ма ам­би­ци­о­зан про­грам у ко­ри­шће­њу атом­ске енер­ги­је. На­ред­них го­ди­на Те­хе­ран же­ли да из­гра­ди чак 20 ну­кле­ар­ки чи­ја сна­га би из­но­сти­ла 20 хи­ља­да ме­га­ва­та.

Ве­о­ма за­ни­мљив је го­ди­шњи из­ве­штај Ме­ђу­на­род­не аген­ци­је за енер­ги­ју (ИЕА) о гло­бал­ним енер­гет­ским пер­спек­ти­ва­ма. У ње­му се , из­ме­ђу оста­лог, ка­же да ће од да­на­шњих 434 ну­кле­ар­них ре­ак­то­ра на све­ту до 2040. го­ди­не го­то­во по­ло­ви­на – око 200 – би­ти за­тво­ре­на. Тро­шко­ви од­ла­ска ових ну­ке­лар­ки у ста­ро гво­жђе из­но­си­ће 100 ми­ли­јар­ди аме­рич­ких до­ла­ра.  

                                                                     +  +  +  +

Европа ће за четврт века на свом тлу имати 176 тона нуклеарног отпада, насталог радом преко 180 активних атомских централа на тлу бриселске фамилије (у Француској 58, Русији 33, у Великој Британији 16, у Шведској 10, Немачкој девет, Белгији и Шпанији по седам, Чешкој шест, Швајцарској пет...). Безбедно складиштење тог опасног материјала биће за Европу „проблем над проблемима”.

Истовремено, у бици да се што пре ослободи зависности од увоза фосилних горива, ЕУ данас улаже баснословне суме у развој алтернативних извора енергије, занемарујући при том старе рачуне који пристижу. Наиме, од 434 нуклеарна реактора широм света, готово половина ће до 2040. године бити „за распис”, међу њима велики број у Европи. Трошак затварања тих атомских електрана и безбедног рашчишћавања локација на којима су стајале износиће 100 милијарди америчких долара. Ту процену изнела је крајем прошле седмице Међународна агенција за енергију (ИЕА) у извештају о глобалним енергетским перспективама за 2015. годину.

У времену када тражња електричне енергије широм света незадрживо расте (ИЕА процењује да ће 2040. године бити за 40 одсто већа него данас), а резерве нафте и гаса се неумитно смањују, ослонац на нуклеарну енергију многима ипак више није примамљив као раније. Од хаварије нуклеарног реактора „Фукушима” 2011. број активних атомских централа осетно је смањен. У јулу 2013. године 427 нуклеарки активно је производило струју широм света, док је овог јула њихов број снижен је на 388, наводи ИАЕ.

У међувремену, у последњих 40 година заувек је у старо гвожђе отишло тек 10 нуклеарних електрана.

Све убрзаније искључивање атомских електрана из производње отвара период велике неизвесности, сматра ИАЕ.

„Откако је пре 60 година прва нуклеарка почела да производи електричну енергију, ниједна земља још није отворила трајно складиште за одлагање високотоксичног отпада”, наводи је Фатих Бирол, главни економиста Међународне агенције за енергију у изјави за лондонски „Фајненшел тајмс”. Иначе, активни нуклеарни реактори широм света у погону од 1971. године, произвешће до 2040. године 705 тона радиоактивног отпада.

У јеку грозничавих улагања држава у нове изворе енергије, рафинерије, терминалске луке, гасоводе, нафтоводе и друго, баснословни трошак који повлачи неумитно затварање застарелих нуклеарки мало коме је у првом плану. ИАЕ предвиђа да ће свет у развој енергетике до 2035. године издвојити око 40 билиона долара – од тога више од половине на замену дотрајалих електрана и пресахлих нафтоносних поља. За разлику од хидро и термоелектрана, нуклеарке старе на другачији начин. Катанац на атомску електрану не може да стави било ко: ИАЕ упозорава да свет нема довољно стручњака за тај посао.

Што се тиче локација за вечно и безбедно похрањивање радиоактивног отпада, на пример у Европи, то је тек отворена тема.

Ипак, тренд гашења нуклеарки ипак није једноличан: Кина и Велика Британија су, наиме, пролетос потписале потписале дугорочни споразум о сарадњи у вези с изградњом нуклеарних реактора на Острву до 2020. године.