Мрља у Федереровој колекцији

Роџера Федерера многи сматрају најбољим тенисером свих времена. Апсолутни рекордер је не само по броју титула, него и по броју година у којима је проглашаван за најкоректнијег у белом спорту. Међу осталим помињаним врлинама је и податак да је Швајцарац у каријери предао само три меча – ни један у току игре – а одиграо више од 1.200. Парадокс је, међутим, да је његова последња предаја – уочи финала које је у Лондону требало да игра са Новаком Ђоковићем – оставила дубљи траг од стотина других предаје, као једна од најнепријатнијих. За њега, за свет тениса и – директно – за лондонске организаторе и остале учеснике у глобалној заради од спорта.

Губитак Британаца због отказаног финала мери се милионима фунти само од продаје улазница, чије ће трошкове делимично да надокнаде гледаоцима, како је најављено, у року од 48 сати. Много је већи губитак од права телевизијских преноса меча првог и другог на свету, меча између најбољег и најбогатијег, оног у чије мечеве улажу најмоћнији западни спонзори.

Лондонски организатори су са великим оптимизмом најављивали да ће се борити да и у наредном периоду задрже улогу домаћина завршног окршаја осморице најбољих. Важан адут су им били успеси Ендија Мареја, тенисера који је прошлогодишњим освајањем Вимблдона вратио достојанство колевци тениса. Шкот им је, међутим, брзо покварио планове. Најпре убедљивим поразом од Јапанца Нишикорија, а затим правим дебаклом у сусрету са Федерером: 6:0, 6:1.

Домаћин је већ много губио отказом Рафаела Надала због операције слепог црева, када му се придружио и Милош Раонић, отказом после два лако изгубљена дуела. На терену у „О2 арени” све се сводило на ишчекивања финала Ђоковић – Федерер, јер су сви други према њима двојици деловали потпуно немоћно.

Нови шамар је уследио када су домаћини, „због мера повећане безбедности”, забранили публици уношење хране и пића. На друштвеним мрежама их је дочекала бура протеста гледалаца који су морали да плаћају скупе напитке по пет фунти.

Коначно, за карте које су коштале од стотинак до преко хиљаду фунти, добили су усиљено осмишљену забаву у егзибиционом мечу Ђоковића и осрамоћеног Мареја, позваног у последњи час да спасава част домаћина. Била је то и неизговорена критика организаторима што између полуфинала и финала нема слободног дана, као на грен слем турнирима. Да га је било, Федерер би теже могао да се одлучи за предају, јер је свој меч са Вавринком играо до касних ноћних сати.

Свеједно, швајцарски маестро овога пута није могао да избегне критике које је често упућивао другима. Материјална штета коју је направио свим учесницима у бизнису организације и преноса пробила је бедем медијске заштите на Западу и поштовање према његовој прошлости. После првих, уздржаних коментара, у којима је углавном правдан, почела је потрага за кривцем због великих губитака.

Сумње у повреду леђа као званични разлог предаје први је изговорио славни Џон Мекинро, откривајући да су се двојица швајцарских полуфиналиста дуго свађали у свлачионици после драматичног меча, врло необичног тока. Интерпретације су даље пошле у смеру оптужби на рачун улоге Федерерове супруге у ометању противника, а ова прича је покренула и друге медије да одустану од уобичајене углађености према Федереру и све чешће постављају питање да ли уморни Швајцарац уплашио одмеравања снага са Ђоковићем.

Најоштрији је био коментатор „Еуроспорта”, закључивши да се Федерер осрамотио јер није имао адута против Ђоковића, а важније му је било да за пет дана крене у освајање Дејвис купа, једног од малобројних пехара који недостају у његовој шампионској каријери. У тексту се подсећа да је уласком у финале Федерер зарадио више од милион фунти, па да му се у објашњењу омакло да призна да није спреман за игру са Ђоковићем, а не да не може да игра уопште, због повреде леђа. Коментатор даље прогнозира да ће Швајцарац сигурно да одигра финале Дејвис купа и пита како ће да га гледа публика широм света када буде подизао тај победнички пехар?

Са 33 године, Федерер сада плаћа данак својој дуговечности и обавезама према милионским улагањима спонзора. Много би хтео, а не може све. Можда ће допунити своју колекцију трофеја у Француској, али ће и биографији додати мрљу. Због њега, први пут у историји завршних АТП турнира није одиграно финале, а тиме је и медијски статус тениских преноса озбиљно уздрман.

Све то не дотиче Новака Ђоковића. Већ трећу сезону је завршио као убедљиво најбољи тенисер света, а трећи пут узастопце победио на завршном АТП турниру. Мало ко сумња да би исход био другачији и са Федерером на терену. У овогодишњем маратону, у коме су други посртали од покушаја да га достигну, Ђоковићу није пружена прилика да оптрчи почасни круг и да се препусти радости, али – то није његова кривица. Кроз ову спортску ујдурму наш човек је прошао неокаљан и достојанствен, налазећи речи оправдања за одлуку противника и речи извињења публици – у туђе име.