Голман који је давао голове

У 72. години је отишао Илија Пантелић. Бранио је само 18 пута за репрезентацију Југославије, али је и поред тога један од наших најбољих голмана свих времена.

Рођен је у збегу на Грмечу, 2. августа 1942, па је по светом Илији добио име и то, како је стигло до наших дана, на предлог партизанског команданта. Одрастао је у Банату као дете колониста, који су из напаћеног краја дошли у напуштено швапско село.

Почео је у БАК-у из Беле Цркве, а у друголигашу Радничком из Сомбора му је једна сезона (1960/61) била довољна да привуче пажњу и Црвене звезде. Међутим, наводно је неко јавио Стевану Дороњском за то, а тај политичар је свој утицај искористио да даровити голман не оде међу београдске „црвено-беле”, него међу новосадске.

Од 1961. до 1969. тим Војводине је био незамислив без Илије Пантелића. Био је идеално грађен за голмана (185 цм, 85 кг), врло рационалан и поуздан.

И волео је да даје голове. У првенству Југославије, 24. новембра 1963, досуђена су три пенала за Војводину против Трешњевке у Новом Саду.

И сва три је успешно извео голман Пантелић. Из првог је изједначио у 40. минуту, из другог донео предност свом тиму од 3:1 у 73, а из трећег је поставио коначан резултат (5:1) у 89.

Пуцао је пенал и у Купу шампиона у осмини финала против мадридског Атлетика, 16. новембра 1966, при резултату 1:1. Пре тога је Арагонес, касније чувени тренер (као селектор Шпаније био је првак Европе 2008) изједначио из једанаестерца. Голман Мадриђана Мадинабеитија му је одбранио пенал, али се лопта вратила Пантелићу, а он ју је хладнокрвно послао у мрежу.

Војводина је победила с 3:1, али је у реваншу изгубила с 2:0. Тада гол више у гостима није доносио предност, па се играла трећа утакмица. Бошков, тада све и свја у Војводин, ризиковао је да се „мајсторица” игра на стадиону Атлетика, који је за такву услугу добро платио. Домаћин је већ у петом минуту повео с 2:0, али су Новосађани начинили подвиг и на продужетке победили с 3:2.

У четвртфиналу нису имали среће да дођу до продужетака. У Новом Саду су победили Селтик с 1:0, а у Глазгову су их секунди делили од продужетака (у 90. минуту су примили други гол и испали од екипе, која је те године освојила Куп шампиона).

Освајање првенства државе 1966. је историјски догађај у нашем фудбалу. Војводина је први клуб који је постао шампион Југославије, а да није из такозване „велике четворке” (Црвена звезда, Партизан, Хајдук и Динамо).

Пантелић је за репрезентацију први пут бранио на пријатељској утакмици у Будимпешти (прво полувреме), 25. октобра 1964, када смо изгубили с 2:1, а последњи пут – у финалу Европског првенства, 10. јуна 1968. у Риму против Италије. У поновљеној утакмици (прва је два дана раније завршена 1:1) домаћин је победио с 2:0.

У иностранству је био члан само француских клубова. Иако познат голман најпре је отишао у друголигашки Расинг из Неија код Париза. Али, то је био нов клуб с толико великим амбицијама да је је Пантелићев трансфер био рекордан!

После годину и по је прешао у Олимпик из Марсеја, који је сезону завршио као првак, али Пантелић није добио праву прилику, па је у лето 1971. отишао у Бастију, а 1974. се на велика врата вратио у Париз – у ПСЖ. У њему је завршио играчку каријеру и почео тренерску.

Први тим је водио с Алонзом само од маја до јуна 1977, а у клубу је као један од тренера остао до 1981. Остатак живота, изузев једногодишњег боравка у Африка спортсу из Абиџана, био је на располагању Војводини.

И код нас и у Француској остаће у памћењу као прави спортсмен. Човек без мрље.

И. Ц.

-----------------------------------------

Сутра комеморација и сахрана Илије Пантелића

Комеморативни скуп поводом смрти Илије Пантелића приређује Војводина у свом фудбалском центру „Вујадин Бошков” сутра у 13 ч. Сахрана је истог дана на новосадском Новом гробљу у 15 ч.