Руско-немачка битка за Србију

Након малтене симултане опаске Ангеле Меркел и текста у „Шпиглу” о немачкој забринутости због руског продора на Балкан огласио се и заменик шефа посланичког клуба демохришћана у Бундестагу Андреас Шокенхоф, поручивши да је уверен у способност и спремност српске владе да земљу држи на курсу према Европској унији.

„Треба се прибојавати да би Русија испоруку енергената Србији могла јаче да користи као потенцијал за уцене”, рекао је Шокенхоф и додао земље западног Балкана веома добро знају да „Русија само жели да их искористи против ЕУ” и да им „не може понудити никакву дугорочну перспективу – политичку, а још мање привредну”.

Претпоставку да Немачка овај регион види као сферу сопственог утицаја, у којој нема места за Русију појачава писање „Шпигла” засновано на поверљивим дипломатским документима по којем је управо Ангела Меркел заслужна за заустављање иницијативе да се Русима ангажованим у Руско-српском хуманитарном центру (РСХЦ) додели дипломатски статус. Берлин је, пише политички недељник, исказао забринутост да би центар смештен на нишком аеродрому „Константин Велики” могао да прерасте у сталну базу за руску шпијунажу.

Бојазан је накратко отклонио репортер „Јутарњег листа” Драго Хедл, који је посетио РСХЦ, где се уверио да центар за сада није параван иза којег Руси утврђују позицију у региону. Хедл за Радио Слободна Европа каже да му је Ивица Дачић рекао да споразум са Русијом није потписан јер то у овом тренутку није приоритет за Србију и да још треба усагласити детаље. Хрватски новинар истиче да је Београд по свој прилици обуставио потписивање таквог споразума због притиска Запада, свестан да се потези пажљиво посматрају у Бриселу.

Прича о повлашћеном статусу страних представника на територији Србије не би, међутим, почела додељивањем дипломатског статуса руским хуманитарцима. Сличан споразум који се тиче америчких војника још је 2006. са тадашњом шефицом дипломатије САД Кондолизом Рајс потписао Борис Тадић. Реч је о типском Споразуму о статусу снага (СОФА), који су Американци потписали са око 100 држава света и којим се регулишу правни положај америчких војника на туђој територији и надлежност судова у случају да припадник америчких трупа почини кривично дело.

Имунитет који по одредбама СОФА америчким војницима гарантује земља потписница често је био предмет контроверзи у међународним односима. Бушова администрација је тако 2008. потписала овакав споразум са владом у Ираку и тада је као крајњи рок за повлачење америчких трупа договорен крај 2011. Вашингтон је очекивао да ће по истеку рока СОФА бити обновљена, али и поред спремности ирачког премијера Нурија ел Маликија да са САД потпише меморандум о разумевању, ирачки парламент није био вољан да озваничи иницијативу.

Последице потписивање СОФА на политичку сцену земље потписнице, показује и случај Ирана, где је шездесетих година прошлог века незадовољство овим документом потпомогло политички успон ајатолаха Хомеинија, који ће касније збацити шаха Резу Пахлавија.

Србија и снаге ОУН–НАТО на Косову нису имале Споразум о статусу снага, већ је Србија 2005. потписала споразум са НАТО-ом који припадницима КФОР-а дозвољава пролаз преко територије Србије и Црне Горе. Потписници су тадашњи шеф дипломатије Вук Драшковић и генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер.

Одредбе по којима ће војници НАТО-а моћи бесплатно да користе путеве, пруге и аеродроме и што ће у односу на домаће правосудне и полицијске органе имати имунитет изазвале су незадовољство дела домаће јавности.

Веома слични споразуми са НАТО-ом су, међутим, потписани у два наврата током владавине Слободана Милошевића – у Дејтону и Куманову. Тако је испало да је споразум Драшковић–Схефер у ствари по трећи пут оверио већ постојећи уговор.

Званичник немачког министарства спољних послова задужен за анализу и планирање односа са Русијом и државама западног Балкана изван ЕУ изјавио је новинару „Политике” Милошу Казимировићу: „Немачка жели да придобије Србију као кључног партнера на Балкану. Али, будимо искрени Берлину не одговара високи степен самосталности који би Србија себи могла да обезбеди одржавајући блиске везе са Русијом. Тим амбицијама одговарају државице које немају чиме да се одупру економском диктату великих. Присетите се како је ЕУ жучно реаговала када је Кипар запао у економску кризу и затражио помоћ од Русије.”

Многи још памте да је управо немачка канцеларка недвосмислено саопштила политичарима у Београду да нема ништа од политике „и Косово и ЕУ”, па је на том трагу и дилема да ли би ово могло да означи почетак краја неутралне позиције Београда у украјинској кризи.

-----------------------------------------------------

Путин: Крим није другачији од Косова

Руски председник Владимир Путин је у интервјуу за немачку телевизију АРД рекао да се на Криму није десило ништа другачије од онога што се догодило на Косову. Он је оценио косовски случај као преседан и пример за то да „међународне инстанце” дефинишу „међународно право” кроз своју „праксу”. Новинар АРД упитао је Путина да ли мисли на пресуду Међународног суда правде према којој је Косово имало право на самоодређење и да су грађани Косова могли да гласају о томе желе ли сопствену државу или не, на шта је Путин је одговорио:

„Управо тако. Али не само то: ту је стајало оно најважније – да, када је реч о самоопредељењу, народ који живи на одређеној територији није обавезан да о томе пита државу на чијој територији се тренутно налази. Дозвола централне владе за спровођење мера самоопредељења – није потребна. То је најважније. На Криму се није десило ништа друкчије од онога што се десило на Косову”, рекао је Путин.