Љубав према најближима

После објављивања два романа, две збирке прича и књиге есеја-интервјуа, Душица Милановић, песник, приповедач, есејиста, публициста, уредница „Политике”, сабрала је своје песме, писане у једном дужем временском периоду, у збирку необичног наслова „Свиклост” (издавач: Књижевно друштво „Свети Сава” из Београда).

Од уводне песме, по којој је збирка добила име, до завршне – „Бели анђео”, која на крајње сугестиван начин окончава ову невелику збирку, подељену у три циклуса, Душица Милановић читаоцу снажно дочарава свој доживљај света и савременог тренутка, љубави и неумитних токова.

Љубав према најближима, према пријатељима, као и према самом животу, исказана кроз кратке, лирски интониране, искрене стихове, препоручују ову јединствену песничку целину свим правим љубитељима поезије.

Лирске медитације, које иду од интимистичких порука до оних заокружених и елиптичних, мисаоних, истиче Живко Николић, чине да ова збирка оставља дубок утисак на читаоца својим непосредним, сугестивним порукама.

У првом циклусу „Беле руже”, налазе се претежно љубавне песме, у којима преовлађује интимистички тон. Он је и најобимнији, а неке од тих песама су посвећене најближим сродницима и пријатељима. Посвета песме одређеној личности носи у себи посебан слој и на нивоу значења, а то усложњава и поруке ове јединствене, целовите збирке.

Певајући о савременом тренутку и сопственом доживљају појавног света, о пролазности и неумитности, кратким, лапидарним стиховима, без превише песничких украса, али и без херметичких затварања у уско подручје које је самом себи сврха, песникиња је успела да дочара слику света препуну сјаја, лепоте и љубави према свему што чини живот и да отвори нове просторе у недокучиво и наслућено.

Други циклус, најкраћи у збирци, којег чине само четири песме, под именом „Дуња”, доноси понајвише нежних тонова и поринућа у интимистичке слојеве. То су кратке, језгровите минијатуре у којима је поетска енергија сабијена до максимума и кроз њих песникиња најсуптилније исказује своје емоције.

Трећи циклус, који се зове „Љубиве”, садржи песме са патриотским мотивима. И у њему су неке од песама посвећене пријатељима и личностима чије дело и те како изазива респект, такође, бираним речима, без прејаких тонова, дубоко промишљене, песме о доживљају света и животних токова.

Тај доживљај живота и свих његових чари, исказан лирским тоновима, стишано, али и суптилно, указује нам на то да је свиклост једна константа која додирује суштаство.

Искреност и топлина, наглашава Николић, главне су особине песама Душице Милановић. Збирку окончава песма „Бели анђео”, песма дубоке осећајности, која на најбољи начин својом поруком спаја лук са уводном песмом ове изузетне збирке, по којој је и добила име.