Венецуела у рату са капиталистичким демонима

Специјалне јединице народне војске кренуће у рат против корупције у Венецуели већ од Нове године.  Председник Николас Мадуро објавио је декрет о формирању венецуеланских антикорупцијских ратника и потписао још двадесетак „реформских закона” образлажући своје одлуке у четворочасовном телевизијском обраћању, у последњим часовима „супервласти” на коју га је пре годину дана овластила Народна скупштина. Наследнику харизматичног Уга Чавеса парламент је тада дао одрешене руке да без консултације са посланицима доноси законе како би се убрзао пут у социјализам 21. века, циљ који је зацртао покојни председник. Формирањем националног тела против корупције створиће се „кохезија између етике, образовања, културе, закона и полицијских истражитељских снага”, објаснио је Мадуро.

Нове јединице ће се у наредних неколико дана регрутовати од најпоштенијих људи и биће одговорне директно председнику. Мадуро размишља о њиховом званичном имену и, како је рекао, они би могли да се зову „ратници за поштење”. Корупција је, иначе, тврди Мадуро, почела да се шири Латинском Америком још 1492. када су је Европљани освојили, а нови ратници поштења имаће историјски задатак. Председник тврди да је немогуће изградити социјализам уколико у друштву има корупције која је саставни део капиталистичког система.

Венецуела је, као земља са највећим резервама енергената на свету, запала у велике економске тешкоће и због пада цене нафте на светском тржишту. Пре шест месеци масовни протести су данима потресали Венецуелу.

Демонстрације су започели студенти, оптужени од стране власти да су страни плаћеници, али су им се придружиле и друге групе грађана. Узрок незадовољства су сталне несташице основних животних намирница, огромна стопа криминалитета на улицама градова, привилегије и корупција. Тада је цена барела на светском тржишту била 97 долара, док је данас она пала на око седамдесет долара по барелу. Ако се тренд настави, Венецуела само на разлици у цени губи 700 милиона долара годишње, неопходних да задржи минимум социјалних програма на којима заснива свој пут у социјализам.

Мадуро при томе не жели да укине петродипломатију отпочету у време Уга Чавеса, преко које милиони барела нафте свакодневно одлазе по много нижим ценама од тржишне у социјалистичке земље Латинске Америке – Кубу, Боливију, Никарагву, Еквадор… Док је Николаса Мадура средином прошле године подржавало 55 одсто грађана, данас му је рејтинг пао на тридесет процената.

Преко потребни новац се при томе позајмљује од Волстрита по високим каматама, а поједини аналитичари тврде да Кина више није спремна да се упушта у посао са Каракасом, пошто је Пекинг разочаран како Венецуела игнорише законе тржишта. Инфлација је (63 одсто) међу највишим на свету, вишеструки курс долара (црни, сиви и званични) додатно слаби економију земље у којој литар бензина кошта мање од литра воде.

Влада у Каракасу невољна је да повуче ризичне мере које би, по мишљењу економиста, донеле резултате. По званичном курсу долар вреди 6,3 боливара, али туриста који купује боливаре добија за једног зелембаћа 12 боливара. Постоји и трећи курс намењен увозницима који морају да дају 50 боливара за један долар, уколико нису блиски са властима. Мадуро међутим не жели да девалвира националну валуту и сведе је на реалну вредност. На црном тржишту за један долар може се добити 120 боливара.

Када је прошлог месеца министар финансија објавио да Каракас неће да девалвира боливар, он је преко ноћи на црном тржишту пао за двадесет одсто.

У таквим условима су имућнији Венецуеланци, који имају резерве у девизама, на коњу, док сиромашни падају све дубље у амбис јер са својим примањима не могу више ништа да купе. У току је, како за стране латиноамеричке медије тврде поједини инсајдери, раскол и борба у врху власти. На једној страни су најрадикалнији Чавесови следбеници који траже да влада и војска преузму апсолутну контролу над тржиштем, док су на другој они који би да у обзир узму и владајућу реалност. Да донесу мере које би напуниле празне рафове продавница, укину нереални курс и на тај начин се изборе против шпекуланата и препродаваца. По свему судећи, победила је радикалнија Мадурова струја. Нови закони, са све ратницима за поштење, могли би скупо да га коштају. Можда је тачно да у идеалним условима у социјализму не би смела да влада корупција, истичу критичари Мадура. Али не може се ниједан систем градити без хлеба, млека, кромпира или сапуна. А то су управо намирнице које хронично недостају у Венецуели.