Шитаке из стакленика

Гљиве спадају у најраспрострањеније живе организме на Земљи. Сматра се да има између седамдесет и сто хиљада тзв. нижих и виших врста, мада најновија истраживања тај хипотетички број померају на преко милион. Претпоставља се да сваку од пет стотина хиљада виших биљних врста прати једна до две врсте гљива, па рачуницу није било тешко извести. Наука о гљивама – микологија (од грчког myko – шампињон, печурка, logos – наука) прошла је дуг развојни пут. Њеним родоначелником сматра се грчки филозоф Аристотел, који је дао прве описе гљива.

Гљиве су и сапрофити. Нападају живе биљке, животиње, људе и друге гљиве. Кроз мрежу танких хранидбених нити, гљиве упијају храну из органске материје. Хифа је хранидбена нит гљиве. На врху хифе налазе се заобљени изданци звани хаусторији који продиру у станице, упијају храну и њоме хране гљиву. Мицелијум је мрежа хифа која попут паукове мреже прораста супстрат и може се простирати на више хектара површине.

Плодишта развијају гљиве (макромицете) да би се размножавале. Свако плодиште ослобађа сићушне споре. Једно плодиште ливадске печурке произведе око 16 милијарди спора. Клијањем спора на одговарајућој подлози настаје нови мицелијум.

Гљиве могу да буду: безусловно јестиве (употребљиве у пресном стању), условно јестиве (употребљиве само ако су термички обрађене), нејестиве (због укуса или конзистенције), условно отровне (ако се конзумирају са алкохолом), безусловно отровне и лековите.

Гљиве не расту целе године па се човек не може ослонити на њихов несигуран род у природи. Зато се оне вештачки гаје. У Јапану постоји традиција вештачког гајења гљива дуга преко 2000 година. Посебно добре резултате постижу у побољшању јапанске гљиве шитаки. То је лепа гљива с листићима одоздо и белим орнаментом на светлосмеђој основи капице. Расте на пањевима и обореним стаблима у целој југоисточној Азији све до Хималаја и Филипина. Шитаке је ушла у масовну културу и гаји се као поврће.

Прво се мицелијум гаји у епруветама, затим се дели и тако размножава. Затим се припремају облице од дрвета дебљине руке и не дуже од метар. То се ради зими. У пролеће се посебном електричном бургијом буши много ситних, спирално распоређених рупа, после чега се специјалним уређајем убацује мицелијум. После тога се облице стављају косо у неколико редова у сенку. За нормалан развој гљива најбоља је температура од 12 до 20 степени и већа влажност ваздуха. Поред гајења на отвореном, шитаке се узгајају целе године у стакленицима и другим просторијама где је могуће одржавати одговарајући режим током целе године.

Лековита својства шитаке: корисна за људе који имају висок садржај холестерола. Одувек се шитаке ценила као еликсир живота. Користи се одвар од шитаке који је популаран као и сок од мандарине или поморанџе. Садржи и провитамин Де. Помаже дијабетичарима. Препоручује се онима који желе да ослабе.