Зашто нестају београдски врапци

Врабац покућар, илити џивџан, птица која је један од симбола Београда, више не цвркуће из сваког жбуна. Градским парковима сада господаре голубови, свраке и вране, којих из године у годину има све више. Да би некако заштитили угрожену врсту, чланови омладинског удружења „Еколошка дисциплина” недавно су покренули волонтерску акцију прављења кућица за врапце у оквиру пројекта „Вратиће се врапци”.

Како прецизира Душан Голушин из тог удружења, у плану је постављање тридесетак таквих кућица на ободу Звездарске шуме.

Идеју младих еколога поздравља и др Воислав Васић, бивши директор Природњачког музеја Србије и један од најпознатијих орнитолога, али и подсећа да то што врапци немају где да „станују” у Београду није разлог њиховог све мањег броја.

– Проблем је настао када је храна почела да се испоручује упакована. Данас се ништа не просипа, а оно што се баца углавном је крупније. Комадима хлеба хране се веће птице, док ситног зрневља и мрвица, на којима су београдски врапци живели неколико векова, више уопште нема – објашњава др Васић.

Не само да свраке и вране лакше долазе до хране, већ и директно угрожавају опстанак врабаца једући њихова јаја, а плен су им и врапчићи који тек излећу из гнезда, додаје Васић. Он не верује да је загађеност ваздуха један од узрока њиховог све мањег броја, јер врапци ионако кратко живе, око годину и по, па практично и не стигну да се разболе од таквих савремених бољки.

Према истраживањима која су у Србији спроведена 2003. године, у нашој земљи било је између милион и два милиона гнездећих парова врабаца. Прецизних података о популацији врабаца у главном граду нема, али се процењује да је у последњих десет година њихов број са 100.000 сведен на неколико десетина хиљада.

–Нестанак домаћих врабаца, такозваних покућара, није само проблем Београда. У Великој Британији, где се на ту тему раде прецизна испитивања, утврђено је да је њихов број у последњих 25 година смањен за 60 одсто. То значи да нестанак врабаца није нешто што се догађа само овде, већ је реч о глобалној појави – каже Горан Секулић, орнитолог из Завода за заштиту природе Србије.

--------------------------------------------------------

Косови остали без извора хране

Стручњаци упозоравају да је из овдашњих паркова нестала и птица кос, врста која је била веома распрострањена у другој половини прошлог века.

– Из паркова су нестали жбунови и места где „Зеленило” гомила опало лишће. У таквим густишима развијају се глисте и инсекти којима се косови хране. Радници који одржавају паркове сада користе савремену механизацију па часком могу да уклоне накупљено лишће. Такав напредни вид газдовања градским зеленилом доприноси бржем нестанку косова – објашњава орнитолог Воислав Васић.

--------------------------------------------------------

Ко је ко у врапчјем свету

Планински или снежни врабац – живи у пределима изнад 2.000 метара надморске висине.

Шпански врабац – настањује регион Средоземља. У Србији га има око Смедерева и у делу Делиблатске пешчаре.

Пољски врабац – има га у Азији, Аустралији и читавој Европи, осим на Исланду. Користан је јер једе штетне инсекте.

Врабац камењар – углавном се гнезди у јужноевропским каменитим пределима, лети у распршеним јатима.

Врабац покућар (домаћи врабац) – живи у насељима.