Путинови маневри на светској сцени

Док санкције због украјинске кризе задају велике ударце привреди и економији Русије, тренутно стање у међународним односима омогућава руској дипломатији маневар из којег Москва црпи капитал за колико-толико равноправну преговарачку позицију. Након одлагања рока за договор са Ираном око нуклеарног арсенала Владимир Путин се помиње као неко ко би могао да утиче на званични Техеран, а документа која објављују немачки медији указују да се руски председник не одриче ни покушаја утицаја на европску политику.

Агенције преносе да Путин планира да телефоном позове иранског председника Хасана Руханија како би разговарали о нуклеарним преговорима које сталне чланице Савета безбедности и Немачка (П5 + 1) воде са Ираном.

Овакав потез, где би према неким проценама Путинове убеђивачке способности могле да одиграју важну улогу, најавио је руски шеф дипломатије Сергеј Лавров за време састанка са иранским колегом Џавадом Зарифом.

„Путин планира да разговара са Руханијем, а наше владе су у контакту”, рекао је Лавров Зарифу у Бечу, преноси новоформирани руски медијски сервис Спутњик.

Договор Ирана и међународне „шесторке” је запао у ћорсокак због неспремности и једне и друге стране да прва пристане на уступке.

Улога коју би руски председник евентуално могао да одигра у преговорима са Техераном, не значи да је то једини међународни фронт на којем Кремљ покушава да упркос санкцијама оснажи свој утицај. После прошлонедељних написа у немачкој штампи о плановима Москве за продор на Балкан, серијал је настављен и јуче писањем таблоида „Билд”. Лист наводи да би немачка партија евроскептика Алтернатива за Немачку (АФД) могла да постане најважнији партнер руског председника Путина у науму да обезбеди више утицаја у Европи.

„Путин – нови вођа међународног конзервативизма”, наслов је једне московске стратегије, сазнаје „Билд” у сигурносним круговима и круговима блиским Кремљу, а преноси Танјуг.

Таблоид пише да је циљ шефа руске државе да утиче на политику централних земаља Европске уније, Немачке и Француске, као и земаља јужне Европе. Основну тачку у тој стратегији преузимања утицаја представљају послови са златом, уз помоћ којих се, како се наводи у тексту, финансира странка АФД.

„Кремљ би преко АФД-а могао да купује злато или да АФД-у омогући повољнији приступ злату”, наводи се у анализи „Путинових планова”, пише таблоид.

Осим тога, банке би могле да понуде кредите АФД-у као у Француској, где је једна московска банка обезбедила девет милиона евра за екстремно десни Национални фронт.

АФД је јуче демантовала наводе о финансијским и стратешким аранжманима са Русима.

Када је реч о АФД-у, који је у марту прошле године имао око 4.500 чланова, а сада више од 20.000 и који је у овој години на европским и неколико покрајинских избора забележио велики успех, аналитичари кажу да партија прикупља гласове, пре свега, на теми Европе и имиграната.

Овој партији се пребацује опасна игра кокетирања са носталгијом, „ловљење” симпатизера међу десничарима, популизам, прикупљање политичких поена на погрешним темама… АФД је основан прошлог пролећа и мушкарци чине 86 одсто његовог чланства.

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле, најстарији члан владе и једини који се од пада Берлинског зида до данас непрекидно налази на разним функцијама, критиковао је поново АФД и рекао да је та партија „брука за Немачку” и да пропагира мржњу према странцима.

„Она (партија) се мени не допада, а ни ја њој”, рекао је Шојбле пре неколико дана.

Шојбле је још у септембру упоредио АФД са екстремно десним републиканцима, који су деведесетих година били популарни, а шеф партије је одбацио министрове критике као нешто што је испод сваког нивоа.

Када је реч о АФД-у који се, између осталог, залаже за укидање евра и повратак немачке марке, партији се пребацује, такође, да у својим редовима има велики број екстремних десничара.