Поруке са руке

Изложба средњовековног накита са натписима „Поруке са руке” из колекције Народног музеја представљена је у Дому Народне скупштине. Поставку на којој је приказано 20 експоната, међу којима је прстење из 14. и 15. века отворила је председница Скупштине Србије Маја Гојковић.

Она је поручила да посетиоци имају прилику да завире у до сада мање познат сегмент домаћег средњовековног наслеђа – у његов световни аспект.

– Верујем да прстење средњовековне властеле и владара са порукама које носе данашњим генерацијама може да приближи живот тог доба, али и размишљања и емоције наших предака – казала је Гојковићева изражавајући задовољство што је део културне баштине представљен у здању које је и само споменик културе. Она је подсетила да је ово први пут да део културног блага из Народног музеја буде приказан у Дому Народне скупштине.

– Ова изложба је само мали део богате збирке од око 400 експоната Народног музеја – подсетила је председница Скупштине. То, према њеним речима, показује колико је музеј важан за очување нашег идентитета јер омогућава да и будућим генерацијама оставимо наше наслеђе.  

Она је парафразирала цара Соломона, за кога се верује да је прстену дуговао надалеко чувену мудрост, а који је казао да магија прстена обавезује више него дата реч. – Нека нас то обавеже да се наредни пут, на истој изложби, видимо у обновљеном Народном музеју – поручила је Гојковићева.

Поред увида у велико материјално богатство српских средњовековних владара, прстење сведочи о префињеном укусу и осећају за византијску естетику.

На прстену је могло бити урезано име власника, његов друштвени ранг или професија, али и максиме и стихови. На тај начин открива се и личност власника, а сазнаје се и каква су уверења имали људи који су живели пре више векова.

Директорка Народног музеја Бојана Борић-Брешковић подсетила је да је ова поставка још једна у низу којом национални музеј обележава 170 година постојања.

Она је додала да су овом изложбом желели да осветле мање познате аспекте средњовековног друштва и напоменула да експонати указују на висок квалитет материјала и обраде које је постигло српско средњовековно златарство. Директорка је током вођења званица кроз изложбу подсетила да су људи у средњем веку веровали да се прстен носи на средњем прсту због нерва који је повезан са срцем па буди љубав и емоције. То уверење живи и данас, мада се овим накитом већ одавно украшавају сви прсти на руци. На нашем поднебљу, како се чуло, постојало је неколико рудника злата и сребра, који су у тадашње доба представљали право богатство.

На постољима у стакленим витринама налазе се прстен са представом св. Константина и Јелене из 4. века, печатни прстен са натписом „Си прстен честит” из 14. века, прстен краљице Теодоре, Радослављев прстен, Јовов печатни прстен, печатни прстен војводе Владислава, прстен челника Градислава, прстен са грбом и ленгером, прстење са арапским, хебрејским и ћириличним натписом, или онај на коме пише „Мој мили прстен”.  

Аутор изложбе је Бранка Иванић, музејски саветник у Народном музеју. Поставка је урађена под покровитељством Министарства културе и информисања.

А. Куртеш