Poruke sa ruke

Izložba srednjovekovnog nakita sa natpisima „Poruke sa ruke” iz kolekcije Narodnog muzeja predstavljena je u Domu Narodne skupštine. Postavku na kojoj je prikazano 20 eksponata, među kojima je prstenje iz 14. i 15. veka otvorila je predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković.

Ona je poručila da posetioci imaju priliku da zavire u do sada manje poznat segment domaćeg srednjovekovnog nasleđa – u njegov svetovni aspekt.

– Verujem da prstenje srednjovekovne vlastele i vladara sa porukama koje nose današnjim generacijama može da približi život tog doba, ali i razmišljanja i emocije naših predaka – kazala je Gojkovićeva izražavajući zadovoljstvo što je deo kulturne baštine predstavljen u zdanju koje je i samo spomenik kulture. Ona je podsetila da je ovo prvi put da deo kulturnog blaga iz Narodnog muzeja bude prikazan u Domu Narodne skupštine.

– Ova izložba je samo mali deo bogate zbirke od oko 400 eksponata Narodnog muzeja – podsetila je predsednica Skupštine. To, prema njenim rečima, pokazuje koliko je muzej važan za očuvanje našeg identiteta jer omogućava da i budućim generacijama ostavimo naše nasleđe.  

Ona je parafrazirala cara Solomona, za koga se veruje da je prstenu dugovao nadaleko čuvenu mudrost, a koji je kazao da magija prstena obavezuje više nego data reč. – Neka nas to obaveže da se naredni put, na istoj izložbi, vidimo u obnovljenom Narodnom muzeju – poručila je Gojkovićeva.

Pored uvida u veliko materijalno bogatstvo srpskih srednjovekovnih vladara, prstenje svedoči o prefinjenom ukusu i osećaju za vizantijsku estetiku.

Na prstenu je moglo biti urezano ime vlasnika, njegov društveni rang ili profesija, ali i maksime i stihovi. Na taj način otkriva se i ličnost vlasnika, a saznaje se i kakva su uverenja imali ljudi koji su živeli pre više vekova.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić-Brešković podsetila je da je ova postavka još jedna u nizu kojom nacionalni muzej obeležava 170 godina postojanja.

Ona je dodala da su ovom izložbom želeli da osvetle manje poznate aspekte srednjovekovnog društva i napomenula da eksponati ukazuju na visok kvalitet materijala i obrade koje je postiglo srpsko srednjovekovno zlatarstvo. Direktorka je tokom vođenja zvanica kroz izložbu podsetila da su ljudi u srednjem veku verovali da se prsten nosi na srednjem prstu zbog nerva koji je povezan sa srcem pa budi ljubav i emocije. To uverenje živi i danas, mada se ovim nakitom već odavno ukrašavaju svi prsti na ruci. Na našem podneblju, kako se čulo, postojalo je nekoliko rudnika zlata i srebra, koji su u tadašnje doba predstavljali pravo bogatstvo.

Na postoljima u staklenim vitrinama nalaze se prsten sa predstavom sv. Konstantina i Jelene iz 4. veka, pečatni prsten sa natpisom „Si prsten čestit” iz 14. veka, prsten kraljice Teodore, Radoslavljev prsten, Jovov pečatni prsten, pečatni prsten vojvode Vladislava, prsten čelnika Gradislava, prsten sa grbom i lengerom, prstenje sa arapskim, hebrejskim i ćiriličnim natpisom, ili onaj na kome piše „Moj mili prsten”.  

Autor izložbe je Branka Ivanić, muzejski savetnik u Narodnom muzeju. Postavka je urađena pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja.

A. Kurteš