Европска унија спремила кадар за мисију

Прелиминарни конкурс за попуну радних места у полицијско-правосудној мисији Европске уније на Косову и Метохији завршен је прошлог четвртка, наводи се у документу припремљеном за Савет министара ЕУ у који је „Политика” имала увид. Конкурс је расписан за 1376 места – од око 1800 колико би мисија требало да их има – а пошто по првом позиву из октобра прошле године нису биле попуњене све позиције, 11. јануара расписан је други „неформални и индикативни позив” за нешто више од пет стотина радника – углавном полицајаца.

Иако је наведено да ће постављање особља мисије зависити од одлука Савета министара и да се овим документом „не прејудицирају ни исход преговора о статусу ни политичка одлука” о стварању мисије, јасно је да су припреме за слање људства које би заменило Унмик при крају, што је навело и Русију да се јуче огласи.

Представник руског Mинистарства спољних послова Михаил Камињин изразио је озбиљну забринутост Москве због извештаја о „закулисним припремним радњама западних земаља” за нову мисију. Он је навео да то иде „све до директног притиска на генералног секретара УН и на председништво Европске уније – да се мимо Савета безбедности УН организује упућивање мисије ЕУ на Косово и јачање мандата војне компоненте мировне операције Снага за Косово”.

У сценарију за стварање „правне основе” за мисију ЕУ главну улогу требало би да одигра управо генерални секретар светске организације Бан Ки Мун својим позивом Бриселу да замени мисију УН пошто албански посланици у приштинској скупштини прогласе независност. Бан би – планирано је – требало да саопшти да су настале нове околности на терену и да УН више не могу да гарантују безбедност, а у декларацији о независности Албанци би позвали ЕУ да преузме старање о полицији и правосуђу у покрајини. О овом сценарију расправљали су помоћник државног секретара САД Данијел Фрид и политички директор словеначког Mинистарства спољних послова Митја Дробнич крајем децембра у Вашингтону, а због записа о њиховом разговору, који су у петак објавили љубљански „Дневник” и наш лист, још се тресе европска дипломатија. Фрид је тада изјавио да није битно да све земље ЕУ признају Косово, већ да се само што пре упути мисија, а да главне државе ЕУ не рачунају на легитимну основу за упућивање мисије у оквиру заједничке европске безбедносне и одбрамбене сведочи и документ Савета министара у којем се помиње само једна резолуција Савета безбедности – она под бројем 1325 којом се тражи да у мировним мисијама жене буду равноправно заступљене.

ЕУ је конкурс за радна места на Косову и Метохији отворила и за грађане трећих земаља – које нису чланице Уније – и право да се пријаве добили су држављани Хрватске, Норвешке, Русије, Швајцарске, Турске, Украјине и Сједињених Америчких Држава, па би теоретски посао могли да добију и они грађани Србије који имају хрватско држављанство.

Пријава за посао полицајца, цариника, тужиоца или судије важи у наредних дванаест месеци, а формално запошљавање почеће тек када мисија добије формалну дозволу Савета министара ЕУ. До тада пријављени треба да буду спремни да ка Приштини крену у сваком тренутку. Руска агенција Итар-Тас наводи да ће министри ЕУ одлуку о слању мисије донети на свом састанку 18. фебруара, а према мишљењу неименованих експерата, на које се позива руска државна агенција, она је „обавезан услов за проглашење независности”.

„У Бриселу ће 13. марта бити одржан редовни самит ЕУ, који ће, према оценама експерата, бити идеалан терен за израду консензуса о Косову које ће до тада са 99 одсто вероватноће прогласити независност”, наводи Итар-Тас.

Званична Москва, међутим, јуче је упозорила да је за промену карактера, састава или оперативног плана акција међународног цивилног присуства на Косову и Метохији потребна нова одлука СБ УН, која је могућa само уз сагласност Београда и Приштине.

„Очекујемо да ће генерални секретар УН и наши партнери схватити погубне последице једностраних сценарија и акција уз кршење Повеље УН и уздржати се од потеза који са собом носе (стварање) рушилачког преседана за систем међународних односа”, изјавио је портпарол Mинистарства спољних послова у Москви Михаил Камињин.

Представник званичне Москве је рекао да се води „активна обрада” такозваних скептика у редовима ЕУ ради брзог признања Косова у случају да Приштина једнострано прогласи независност, а да команда Снага за Косово разрађује планове о „умиривању српског становништва покрајине које је отворено против суверенизације Косова”. „Такве активности изазивају нашу озбиљну забринутост и захтевају адекватну реакцију”, нагласио је Камињин.

Он је нагласио да Русија „разуме тежњу ЕУ да игра активнију улогу у питању Косова”, али да је то „могуће само уз поштовање наведених услова”.

В. Радомировић

-----------------------------------------------------------

Декларација о независности „у завршној фази”

Министар унутрашњих послова у привременој влади Косова Зенун Пајазити рекао је да не зна тачан датум проглашења независности Косова али истиче да је процес креирања декларације о независности у завршној фази.
„Независност Косова у сарадњи са међународним факторима биће спроведена тако да неће узнемирити ни грађане ни територију Косова. Добили смо обећања надлежних безбедносних механизама на Косову да ће бити присутни на терену све време преласка на нову фазу и надам се да ћемо убедити све грађане Косова да независност неће бити хендикеп него привилегија за све грађане и да ће та независност створити боље економске услове за све на Косову”, рекао је министар у влади Хашима Тачија јуче у Медија центру у Чаглавици. 

С. Р.

-----------------------------------------------------------

Боцан Харченко: Убеђиваћемо Запад до краја

Москва – За Русију су преговори једини излаз за решење будућег статуса Косова и Метохије и Москва ће наставити до краја да убеђује партнере у Европској унији и САД да не признају једнострано проглашење независности покрајине, изјавио је Танјугу руски представник у Контакт групи Александар Боцан Харченко. „Знамо да је шанса мала, ми ћемо убеђивати партнере до краја да би то било деструктивно по читав систем међународних односа”, рекао је Боцан Харченко, који није желео да говори о поступцима Русије у случају самопрокламовања независности, али је поновио да је Москва припремила „низ мера”. „Радимо као свако министарство, за сваки случај, а још нема проглашења, па се мере и не саопштавају”, рекао је Боцан Харченко, који је у руском Министарству заменик директора новоформираног Четвртог „балканског” департмана.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Подршка САД евроатлантским интеграцијама Србије

Од нашег сталног дописника 
Вашингтон 29. јануара – На питање шта мисли о прелазном политичком споразуму о сарадњи Србије и ЕУ, који треба да буде потписан 7. фебруара, портпарол Стејт департмента Том Кејси, на конференцији за новинаре је рекао да САД „свакако подржавају жељу Србије за шире представљање у евроатлантским институцијама” а да је „на ЕУ да одлучи ко ће и под којим околностима бити њени чланови’

Исказао је и овдашњу наду да ће Србија наставити да тежи ширењу односа са Европом, САД и остатком међународне заједнице”. У следећој реченици је прецизирао: „То је један од разлога због којих подржавамо решавање проблема који дуго постоје а који су произишли из распада бивше Југославије, укључујући коначни статус Косова и суђење извесним ратним лидерима за злочине почињене у рату у Босни и другде”.

Упитан да прокоментарише став „странке премијера Србије Војислава Коштунице да би поменути споразум са ЕУ „био бољи кад би Запад напустио план за једнострану независност Косова”, Кејси је одговорио: „Наше становиште о Косову је непромењено, останимо при томе”…

Портпарол Стејт департмента није желео да коментарише оставку политичког директора у словеначком министарству спољних послова Митје Дробнича.

М. П.