Рурални туризам неискоришћена шанса

Крагујевац – Јасно је да рурални туризам не може бити носећа грана привредног развоја у граду аутомобила, у граду у коме је до пре петнаестак година све што хода на две ноге радило у „Застави” или неком другом предузећу из металског сектора, али могућности за напредак има. Питање је само како у функцију ставити све расположиве капацитете.

Бројни природни ресурси леже неискоришћени, телекомуникациона и путна инфраструктура је лоша, а мало је и обучених радника. Но, без обзира на ове мане и индустријску традицију Крагујевца, рурални туризам је ипак велика шанса за овај град. Пре свега имајући у виду да се на његовој територији налази чак 65 села са обиљем, не само природних, већ и културноисторијских садржаја, као што су манастири, старе воденице, археолошка налазишта...

Сеоски туризам је заузео важно место у стратегији развоја туризма у Крагујевцу, који ће се као базични документ, са пописом свих предности и недостатака, наћи на дневном реду предстојеће скупштинске седнице, овог петка. У изради стратегије учествовали су бројни стручњаци из различитих области, невладин сектор, културни и спортски радници, а кључну улогу имала је Градска туристичка организација „Крагујевац”.

Према речима директорке Снежане Милисављевић, на територији града данас се сеоским туризмом активно бави 15 домаћинстава. Број оних која су формално категорисана је већи, али нека очито нису били дорасла задатку, са жаљењем констатује наша саговорница.

– Има и оних који су неозбиљно схватили посао. Ми их позовемо да приме госте, а они кажу да нису код куће, да су отишли код рођака, или да не могу тренутно, јер, наводно, крече. И заиста, неколико пута смо били принуђени да госте који су тражили смештај у неком од крагујевачких села одведемо у домаћинства која су на територији суседних општина – прича директорка ГТО, наводећи да је рурални туризам у Крагујевцу, иако је почео да се развија 2010, када је за овај посао лиценцирано прво сеоско домаћинство, ипак још у фази „уходавања”.

Домаћинства спремна да угосте туристе у свакој прилици, током читаве године, налазе се у Страгарима, Влакчи, Малој Врбици, Великом Шењу, Маслошеву, Каменици и Рамаћи. Углавном је реч о подрудничким селима, која се простиру северно и северозападно од Крагујевца.

Смештајни капацитети су, међутим, скромни, око деведесетак лежаја, а углавном је реч о малим објектима. Недостају хотели, с тим да изградња таквих објеката зависи од спремности локалне самоуправе да се повеже с приватним сектором, поготово страним инвеститорима.

– Крагујевац је дуго био ослоњен само на једну привредну грану. То је била грешка, пошто смо са пропашћу доминантног металског сектора доживели колапс. Сеоски туризам не може у већем обиму допринети развоју града, али простора за напредак у тој области свакако има – каже заменик градоначелника Крагујевца Обрад Турковић, који напомиње да је у пројекат одрживог развоја руралног туризма град уложио 12.000, а партнер, амбасада Краљевине Норвешке, 48.000 евра.

Да у сеоском туризму лежи озбиљна развојна шанса, не само за Крагујевац, већ и за целу земљу, сматра и повратник из Енглеске Душан Јоцић. Он је у Прњавору, селу удаљеном петнаестак километара од Крагујевца, формирао имање од четири хектара. На већем делу је засадио воће, 2.500 стабала шљиве и кајсије, али на једној парцели, како каже, планира да изгради спортске терене и бунгалове за смештај туриста.

– Десет година сам био у Енглеској. Ми њима не можемо да извеземо технологију, ни телекомуникациону, ни аутомобилску, али зато можемо да им понудимо чисту природу и здраву, укусну храну. Наша држава је дала огроман новац „Фијату”, о томе слушамо сваког дана, а та фабрика је запослила једва три хиљаде људи. Колико би незапослених отишло на село, да им је држава понудила неку од напуштених кућа и купила само један трактор – пита се Јоцић.

Оваквом размишљању у прилог иде и чињеница која говори о све већем присуству страних туриста у Крагујевцу. Углавном је реч о пословним људима, а њима би одмор на селу, у идиличној атмосфери, свакако пријао. Према званичним подацима, Крагујевац је 2006. посетио 2.471 туриста из иностранства, а прошле, 2013, било их је седам пута више, 15.808. Додуше, многи од тих страних туриста су пословни људи који су овде дошли управо због „Фијата”.