Ђелић: ЕУ Србији гарантује чланство

Европа је први пут формално и званично гарантовала нашој земљи улазак у Европску унију, уколико то буде одлука Србије. Сада је на Србији да покаже да она жели да уђе у ЕУ – рекао је јуче у интервјуу „Политици” Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије, а поводом прекјучерашње понуде Брисела Београду да потпише политички споразум са ЕУ.

Ђелић зато сматра да ће 3. фебруара бити референдум, на којем ће грађани гласати да ли желе да уђу у ЕУ или не, а он очекује да ће оно фамозно „перо” за потпис уговора са Европом „бити употребљено већ 7. фебруара”.

Вицепремијер, с друге стране, тврди да се овом понудом, обелодањеном пет дана уочи изласка на биралишта, ЕУ не уплиће у наше унутрашње политичке прилике. Али је, каже, јасно да је Борис Тадић „носилац те политике која треба да нам омогући да уђемо у ЕУ”.

У чему се овај политички споразум разликује од Споразума о стабилизацији и придруживању?

ССП је првенствено трговински споразум, док се понуђени политички споразум бави свеукупном европском будућношћу наше земље. Тај споразум има три веома важна новитета. Први пут су све чланице ЕУ и Европска комисија формално гласали да Србија постане чланица ЕУ, када се за то стекну услови. Самим тим имамо гаранције да ћемо бити чланица ЕУ.

Шта су други и трећи новитети?

Други новитет јесте да се после Европске комисије и све земље чланице залажу за укидање виза. Трећи новитет је јасна порука младима и студентима којима ће бити пружена већа подршка да студирају у земљама ЕЗ. Појачаће се финансијска подршка ЕУ усавршавању што већег броја наших студената на европским универзитетима.

Ми смо више пута били у прилици да видимо да је ЕУ своја обећања мењала правдајући то приликама у Србији.

Напротив – од стране ЕУ постоји доследност која неке код нас понекад и изненади. Морам да кажем да је свима јасно да ССП није потписан зато што постоји доза доследности од стране неких земаља, као што је Холандија, које очекују појачану сарадњу са Хашким трибуналом.

Али, што се тиче овог споразума, по ономе што су нам рекле и дипломате, убрзање ЕУ интеграција по природи ствари зависи од изборних резултата у недељу. Радикалски кандидат Војислав Шешељ, то јест његов делегирани кандидат Томислав Николић је рекао да неће сарађивати са Хашким трибуналом.

Да ли овлашћење владе за потписивање ССП важи и за овај предлог ЕУ или ће о њему морати посебно да се изјасни?

За овај споразум ћу добити овлашћење од владе.

Значи, о томе влада треба поново да се изјасни?

Наравно. Не очекујем никакав проблем на том путу, јер је овај споразум у дубоком интересу наших грађана и сигуран сам да ће влада препознати интерес у потписивању оваквог споразума.

Хавијер Солана је изјавио да ће одлука о слању мисије ЕУ на Косово бити донета „неколико дана после избора у Србији”. Да ли у тим околностима треба потписати споразум?

Решавање питања статуса Косова и Метохије, с једне стране, и наша европска будућност, с друге стране, су два одвојена процеса и као такви треба да буду сачувани. То је у интересу наше земље.

Мислите да су ова два питања дефинитивно одвојена?

ЕУ нам је понуђеним политичким споразумом јасно дала и реч и гаранцију да ћемо бити чланица ЕУ. А то је најбољи могући начин да се боримо за све наше интересе, па и за наше Косово и Метохију.

Али ако ЕУ пошаље мисију на Космет и ступи на снагу Ахтисаријев план, то значи узимање дела Србије?

Србија сматра да је једини могући правни начин да се пошаље нова мисија на Космет изгласавање нове резолуције СБ УН. Та теза да би због евентуалних неповољних одлука одређених земаља требало одбацити европску будућност штетна је по национални интерес, јер слаби нашу земљу, искључује нас из форума у којима се одлучује и онемогућава да имамо пуну снагу, у свим доменима, па и у одбрани Косова и Метохије.

Шта ће се догодити ако се не догоди сценарио какав ЕУ жели?

Она је само искристалисала своју позицију, а на Србији је да одлучи да ли жели у ЕУ.

Чак и уколико на изборима у недељу победи кандидат СРС?

То се неће догодити. Веома је јасно да се 3. фебруара одвија референдум за бољи живот и за европску Србију, а не за повратак у проклете деведесете.

Да питамо другачије: како би реаговала ЕУ ако би победио радикал?

То није питање реакције ЕУ, већ политике коју би спроводио Шешељ, јер он свакога дана мобилним телефоном даје инструкције свом делегираном кандидату Николићу. А то је: да се неће сарађивати са Хашким трибуналом и самим тим неће бити споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ.

Али, радикали у последње време не говоре негативно о евроинтеграцијама?

То је шминка која никога није заварала, као ни скидање беџа са ликом Војислава Шешеља. Они ће, кроз несарадњу са Хашким трибуналом, дефинитивно затворити врата Европе. И то поново неће бити одлука ЕУ већ саме Србије. Због тога су избори 3. фебруара судбоносни и историјски за нашу земљу.  

-----------------------------------------------------------

Још оштрије перо

Ја сам убеђен да ће Србија 3. фебруара дати мандат европској Србији да 7. фебруара потпишем, већ са подоста наоштреним пером, овај политички споразум и веома брзо, после тога, када се заокружи сарадња са Хашким трибуналом, и ССП и да, након тога, у оквиру радне групе, разрадимо механизме да укинемо визе до краја ове године, добијемо статус кандидата до краја године и да Србија већ у марту 2009. почне преговоре за улазак у ЕУ.