Коме Брисел (не) одмаже

Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом, иако је често најављивано за 28. јануар, није било очекивано у дипломатским круговима. Познаваоци прилика у Бриселу нису очекивали да јуче буде потписан ССП са Србијом, не само због тога што други европски лидери нису убедили колеге из Холандије и Белгије да потпишу овај документ, већ и због појединих анализа да би тај потез можда могао да одмогне Борису Тадићу у другом кругу председничких избора у Србији.

Инсистирање холандске владе да Србија мора да докаже пуну сарадњу са Хашким трибуналом уколико жели потписивање овог трговинског споразума са ЕУ није успело да буде умањено, а камоли промењено лобирањем бројних европских дипломата. Док су Оли Рен, европски комесар за проширење, и Димитриј Рупел, министар иностраних послова Словеније, земље која председава ЕУ, сматрали да је „Србији неопходно помоћи на путу ка ЕУ”, европске дипломате су у незваничним изјавама говориле отворено да потписивањем ССП желе да помогну Тадићу као проевропском кандидату на српским изборима.

Насупрот томе, холандски премијер Јан Петер Балкененде је изјавио да ће холандска влада спречити потписивање овог споразума, при чему је „одбацио забринутост да ће то ојачати позицију антиевропском кандидату на српским председничким изборима”.

Упркос томе што је већина европских званичника сматрала да би ССП био добар подстрек Тадићу, малобројни аналитичари су објашњавали да би потписивање Споразума могло да му нашкоди, јер би овај „дар” Брисела могао код једног броја српских гласача да буде протумачен као компензација за независност Косова.

Према писању „Њујорк тајмса”, ЕУ је у понедељак Србији послала јасан сигнал да ће њен пут према чланству бити отворен уколико одбаци „националистичког проруског кандидата” – Томислава Николића – у другом кругу председничких избора и ухапси осумњичене за ратне злочине. Овај сигнал, према писању листа, проистекао је са састанка министара иностраних послова чланица ЕУ.

Међутим, овај угледни амерички лист преноси и процене аналитичара да намера ЕУ да повеже резултат српских избора са будућим чланством може да јој се врати као бумеранг тако што ће то осоколити националисте у Србији.

Ипак, већина у европској двадесет седморици сматра да је неопходно дати подршку „Србији у којој 70 одсто људи је за улазак у ЕУ” тако што ће 7. фебруара, четири дана после председничких избора, потписати прелазни уговор о слободној трговини, визној либерализацији и сарадњи у образовању.

Упркос очигледно осетљивом тајмингу за ову понуду, званичници ЕУ у званичним изјавама одбацују претпоставку да је све усмерено на српско јавно мњење пред изборе. Док је Хавијер Солана рекао да је ово планирано и пре избора, Алберто Наваро, шпански државни секретар за ЕУ, био је отворенији рекавши да Николићева победа повећава сумње у европску будућност Србије.

Према извештају АФП, Наваро је на маргинама састанка у Бриселу новинарима рекао да ће „у случају победе Николића, ствари бити веома другачије”. „Можда не потпишемо Споразум о стабилизацији или политички споразум”, додао је шпански државни секретар, док је заменик италијанског министра спољних послова рекао да у том случају документ „губи сваки смисао”.