Бог, па топ менаџер

Некада давно, када се капитализам захуктавао, главна ствар је била имати свој приватан бизнис. Водити сопствену фирму значило је ризиковати али и купити талон са стола. Доскора је и у Србији партију економског покера приватник завршавао као капетан лађе – пун ко брод. (Не рачунамо криминал, само легалне зараде.)Међутим, фаза зрелог капитализма у први план избацује кочоперног топ менаџера. Ко је топ менаџер? Сви су чули за чувеног Ајакоку, па за Ферара из Пирелија, Џемса Симонса са Волстрита... а по дефиницији је то човек изнајмљен да увећава вредност туђег новца. Са становишта власника капитала, топ менаџер је формално његов избор као што је и хирург на чији сто леже исто његов избор. Али, потом следи анестезија. Топ менаџер слободно располаже капиталом све до тренутка док га не смене. А до тог тренутка има времена за добар уговор.

Из визуре топ менаџера: он себе види као привремено изнајмљеног стручњака који ће можда успети у добијеном задатку, а можда и неће. Унапред од себе одбацује кривицу јер "ко може да предвиди хирове тржишта". Његови захтеви упућени власнику капитала су, пре свега, фиксне природе. Он жели високу фиксну плату и што више плаћених трошкова. Власник капитала би најрадије топ менаџеру одредио само проценат на профит. Обично се нађу на пола пута.

Како ти договори на релацији власник–менаџер на крају испадну, видимо из невероватне лакоће плаћања извршног директора компаније Форд мотор. Шездесетдвогодишњи Алан Роџер Мулали је у 2006. зарадио 28,2 милиона долара у шта је укључено и 18,5 милиона долара бонуса. Вауу, диже се коса на глави од суме, али ту није крај. Он зарађује и преко ове суме, да би и Радован III рекао да му се диви до имбецилности. Ники Мулали, супруга нареченог, када жели да лети може да користи један од компанијских "фалкона". Госпођа супруга није илегални путник, тако пише у уговору који је компанија Форд склопила са својим топ менаџером. Осим супруге право да путују фирминим "фалконима" има и његово петоро деце и гости, и то без њега у авиону. Само за прва четири месеца прошле године, његови трошкови летења, укључујући фамилију и пријатеље, износили су 172.974 долара, како наводи Волстрит џорнал.

Исте новине објашњавају да је сасвим нормално у завршним рачунима седам од 350 водећих америчких компанија наићи на колоне са позамашним сумама на име екстра издатака за директорски борд. Међу тим цифрама налазе се и оне за фамилију и родбину топ менаџера. Те имеле савременог бизниса бесплатно уживају путовања, поклоне, рекреацију, медицинске прегледе – а портпароли компанија објашњавају да све што доприноси психичкој стабилности њихових извршних директора није скупо. Мала нервоза због породичних разлога, да ли је успела да резервише карту на време, може да избаци из пословне кондиције извршног директора и да он донесе погрешну пословну одлуку, која је милион пута скупља од једног бесплатног авионског лета, каже портпарол.