Немачка не кочи Србију на европском путу

– Већина земаља Европске уније сматра да Србија може и да је заслужила да отвори поглавље 32. Али, одлука се доноси консензусом, и ја верујем да ће он бити постигнут – каже Јадранка Јоксимовић, одговарајући на питање „Политике” да ли је, у погледу захтева да се прво отвори поглавље 35 о Косову, Немачка заиста усамљена или можда има прећутну подршку још неке од земаља чланица.

Јоксимовићева додаје да у сваком случају, иако би било охрабрујуће, „није никаква драма ако не успемо да отворимо поглавље до краја године”.

Управо сте се вратили из Париза. Претходно сте, и то у веома кратком року, били и у Берлину, Бечу и Риму. Можете ли на основу тих сусрета да кажете колике су шансе да Србија већ следећег месеца отвори неко од поглавља?

Ми смо много урадили на нашем европском путу и у процесу спровођења свеобухватних реформи које имају за циљ да унапреде живот грађана Србије. За Србију је важно да спољнополитичка активност буде интензивна и да Србија гради своје позиције у Европи и свету. За све поменуте земље неспоран је европски пут Србије.

Иако су преговори о приступању технички процес, они се никада не могу изместити из политичког оквира, што је некада отежавајућа, а некада олакшавајућа околност у процесу приступања. Верујем да имамо пријатеље у ЕУ који се залажу за даљи процес проширења. Наравно, скепсе увек постоје, али оне потичу и од унутрашњих проблема са којима се суочавају многе државе чланице, као што су економски проблеми, мигранти, што доводи до тога да јавно мњење држава чланица није склоно проширењу. С друге стране, ту су и негативна искуства из претходног таласа прикључења. Државе које нису у потпуности биле спремне да постану чланице то су постале. Тако да све то јесте отежавајућа околност, али на нама је да наставимо са реформама пре свега због наших грађана, а успех ће доћи.

Ако сагласност за отварање првог поглавља сада изостане, колике су онда шансе да се консензус постигне у почетку 2015?

Не јуримо за роковима, већ смо усредсређени на квалитетно спровођење реформског процеса, пре свега због наших грађана и волели бисмо да то буде препознато од свих земаља чланица ЕУ. Иако се сада тренутно чини да смо на неки начин успорени у процесу европских интеграција, јер није отворено преговарачко поглавље, очекујем да наставак европских интеграција буде један позитиван процес у коме ћемо добити онолико колико заслужујемо. Ми не желимо да молимо за оно што мислимо да смо заслужили, нити је процес приступања процес казни и награда, али просто очекујете да, ако сте испунили неке услове из тог процеса, то буде адекватно вредновано.

Својим радом и резултатима послали смо јасну поруку да смо спремни за отварање поглавља. Радили смо доста, на свим пољима, и на поглављу 32, и на имплементацији Бриселског споразума, и на поглављима 23 и 24. Послали смо јасну поруку да смо спремни за отварање поглавља, а сада је на ЕУ да отварањем поглавља пошаље јасан сигнал подршке Србији.

Много смо урадили у спровођењу Бриселског споразума, који је обавезујући и за Београд, али и за Приштину, и то не сме да се заборави. Та имплементација би заправо требало да се прати кроз поглавље 35.

Можете ли детаљније да објасните разлике у ставовима земаља у ЕУ у којима сте били, то јест које поглавље, према мишљењу Француске, Немачке, Аустрије и Италије, треба прво да буде отворено?

У процесу преговора, поред Брисела, који је централно место збивања, од велике су важности стални и интензивни сусрети са земљама чланицама. Важно је презентовати аргументацију Србије на њеном ЕУ путу, али и представити политичке и економске околности у нашој земљи и кораке које предузимамо у реформском процесу. Поготово у овом тренутку када постајемо они који нуде решења, који предлажу, који не чекају да се ствари дешавају, а ми само да реагујемо, као што је то била пракса у претходним годинама. Заиста могу да кажем да све поруке које сам чула у свим овим земљама говоре да је европски пут Србије неспоран. Зато очекујемо да се то мишљење и конкретизује у најскорије време.

После ваших разговора са Арлемом Дезиром, француски секретар је изјавио да се његова земља залаже за што скорије доношење одлуке о отварању најмање једног преговарачког поглавља, „на пример”, поглавље 32. Како исправно да тумачимо то „на пример”?

Јасно је да у Француској имамо искреног и објективног партнера на путу европских интеграција, који се залаже за вредновање резултата кроз оцену испуњавања политичких и економских критеријума и труда да се на видљив и ефикасан начин унапреди друштво, што и јесу принципи на којима је основана ЕУ. Дезир је такође истакао да је успешно прикључење Србије ЕУ приоритетни циљ Француске и да ће његова држава пратити Србију кроз све етапе приступног процеса. То је баш добра вест. Препознају се напори и напредак Србије.

Може ли, према вашем мишљењу, Француска да убеди Немачку да у скорашње време омекша свој став у вези са следећим кораком евроинтеграција Србије?

Кључ успеха у свим односима јесте договор и правилно вредновање резултата. Француска и Немачка су земље партнери и мотори ЕУ и наравно да је важно њихово мишљење. Не мислим да Немачка кочи Србију, она само има другачији приступ процесу преговора. Надам се да ће се наћи добро решење за нас.

Искључујете ли могућност да се још нека земља, поред Немачке, у последњем тренутку појави са својим захтевима за отварање првих поглавља?

Процес преговора је динамичан и често осетљив на шири политички контекст. Ипак, уверена сам да је препознат видљив напредак наше земље и да ћемо бити вредновани према сопственим резултатима.

----------------------------------------------

Резолуција не доприноси бољој атмосфери у региону

„Мислим да је било непотребно да се на тај начин ЕП изјашњава о нечему за шта нису одговорни влада и грађани Србије. Не мислим да је то од великог формалног значаја, али не доприноси бољој атмосфери у региону. Србија је максимално усредсређена на спровођење реформи и заиста се активно залаже за стабилност и напредак региона, за разлику од оних који желе да буду заробљени у прошлости, чиме не доприносе стабилности региона”, каже Јадранка Јоксимовић упитана у којој мери ће се резолуција ЕП о Шешељу одразити на углед Србије у европским институцијама.