Балкански спорт

Да ли спорт, за сада фудбал и кошарка, и пропратни инциденти постају једно од питања наше спољне политике и тема за међудржавне разговоре и конфронтирања са, углавном, партнерима из суседних земаља? То питање намећу инциденти који су обележили спортске сусрете са тим земљама и изазвали непотребне проблеме у односима.

Као последица упада албанског дрона на Партизанов стадион, и реакције наших навијача уз нападе на албанске играче, била је угрожена дуго и наметљиво најављивана „историјска” посета албанског премијера Раме Србији, док је мучко убиство младог навијача Црвене звезде у Истанбулу, за које је притворен осумњичени извршилац, изазвало (пре)оштру реакцију највиших власти Србије и запретило да постане међудржавни проблем.

За разлику од неких примера из прошлости у којима је спорт био снажан подстицај и средство за међународну афирмацију земље и друштва (ДДР, Куба), или за успостављање контакта и нормализацију односа (Кина и САД), познатим као пинг-понг дипломатија, код нас и у окружењу, дешава се супротно: нетолеранција, вређање, изливи мржње. Што чешће доводи до неспоразума, сукобљавања уместо афирмације општеприхваћених вредности спорта, за добре односе и здраву утакмицу и између земаља.

Зато је добро што поштовани писац и колумниста г. С. Басара упозорава на праксу нормалних земаља, у којима је спорт независан, одвојен од државе, па се овакви инциденти не приписују држави нити се она позива на одговорност. Сагласно томе, нема међусобног оптуживања, категоричких захтева за предузимање мера, претњи угрожавањем међусобних односа и др. Тога је свестан и надлежни министар спорта када апелује да политика не улази у спорт и, сагласно томе, избегавање тензија на основу непроверених изјава и чињеница.

У нашем случају, улога државе би требало да се ограничи, али и сведе на стварање услова за слободно и безбедно бављење спортом на националном и међународном плану без мешања и утицаја политике. Уз преваспитавање и контролу навијача, који, како се види, уместо афирмације националних, културних и спортских вредности, што карактерише наш тенис, изазивају неспоразуме и потребе за интервенцијом државе.

У тренутку односа „на леду” са Хрватском, па и чудних изјава и потеза из Црне Горе, конфликти с Албанијом и Турском доводе у питање прокламовану политику добрих односа са суседима на бази поверења, поштовања и узајамности, у којој се од Србије очекује да буде моторна снага регионалне сарадње, и изградње мира и безбедности у региону. То би уз уношење промена у области спорта, требало да буде прва и најважнија брига владе и посао наше дипломатије.

Амбасадор у пензији