Биле су ми везане руке

Народној банци, као супервизору финансијског система, везане су руке, јер јој закон не дозвољава да раније и правовремено реагује. НБС треба да има већа овлашћења и да има више стручних људи. Важно је да јој се омогући благовремено реаговање, а не тек када адекватност капитала падне испод 12 одсто. Почео сам да мењам прописе који се односе на контролу НБС над радом банака, али мој мандат је прекинут после две године доношењем новог закона о НБС којим је изабрано ново руководство. Не видим да се у НБС ради на реформама прописа о контроли над банкарским и финансијском систему – каже у интервјуу за наш лист Дејан Шошкић, професор на Економском факултету и бивши гувернер Народне банке.

– Најбољи пример да су НБС, као супервизору везане руке, јесте „Дунав осигурање”. Још док сам био гувернер видело се да „Дунав” пропада. Да су му перформансе све лошије. Да га неко лоше води, а није било никаквих законских надлежности да НБС било шта уради. НБС може само да каже власнику, а то је држава, да му „Дунав” пропада. Али ако ова осигуравајућа кућа не крши експлицитно прописе, има ликвидност, адекватност капитала, НБС не може ништа, јер у том тренутку не представља ризик за финансијски систем. Сад држава мора да га некако спаси и докапитализује.

Како се могло догодити да државне банке одобравају кредите предузећима преко границе изложености и да НБС на то није реаговала?

Ако банка веродостојно извештава о свом пословању, није могуће да банке имају веће изложености (да неко добије више кредита него што је дозвољено), а да НБС са тим није упозната. Ако постоји одступање то мора да изазове реакцију НБС. Ако нису реаговали озбиљно су се огрешили о свој посао. Друго је питање да ли су извештаји били веродостојни.

Али зашто се то догодило условно речено домаћим, а не и некој страној банци?

Суштина проблема у случају државних банака је неодговорност према државном интересу. Ко и зашто, с каквим мотивима, у име државе, предлаже некомпетентне, некредибилне чланове УО. Држава, ако је власник, треба да штити и увећава своју имовину. Проблем постоји код државних банака у којима у Управни одбор банке шаљу некога за кога чујете да је ту по некаквој награди. Као, радио је у неком министарству, а нису могли више да га плате, па сад му дају место у УО. Може он да дође по награди, али мора да буде компетентан и кредибилан. У случају солидних страних банака јасно је ко је власник, и он, по правилу, неће да компромитује своје име. Овдашњи директори се не усуђују да раде мимо знања власника. Систем одлучивања функционише. У Агробанци 80 одсто је био приватни капитал, а власници нису успели да успоставе контролу и сами смене лоше директоре. Како то? Очигледно је да је систем био такав да фаворизује појединачног највећег акционара, а то је држава. Потпуни је нонсенс што акционари Агробанке хоће да туже државу. Па држава треба да тужи њих што су, не контролишући сопствену банку, изазвали штету и трошак за државу. Њихов капитал је имао негативну вредност и они немају шта да траже.

НБС сваки пут мора да да сагласност на избор менаџмента банке и надзорног или управног одбора, а било је јасно да ти људи нису из сфере банкарства, већ су из сфере политике. Зашто је НБС давала сагласност за избор таквих људи?

Можемо поставити и друго питање: Зашто су такви људи уопште предлагани и бирани од стране власника банака, то јест државе, ако је она власник? Управо и о томе говорим кад помињем потребу унапређења регулативе. НБС има овлашћења само да провери испуњеност законских услова који су постављени доста широко и кроз које се могу провући многи који не заслужују да буду у управи банака. По Закону, од пет чланова управног одбора само три морају имати искуство у области финансија. И даље је, нажалост, тако. Када сам, за време свог мандата, желео да уведем тестирање банкарског знања за кандидате за чланове управног одбора, управо због неких људи које је предлагала држава, речено ми је да НБС нема те надлежности и да ризикује управни спор. То је, такође, пример да су НБС делом везане руке.

Премијер Вучић је августу 2012. године изјавио да сте по налогу Срђана Шапера и Душана Петровића запослили у Народној банци 100 чланова Демократске странке.

То није истина.

Да ли је НБС, док сте Ви били гувернер, некоме ускратила одобрење за члана Управног или Надзорног одбора?

Да. За време мог мандата многима су ускраћена одобрења за именовање. Многима је вероватно кредите требало и ускратити, али НБС није имала законску основу да то учини. Ипак, ако говоримо о државним банкама и државним представницима у извршним и управним одборима, не треба заборавити где лежи извор овог проблема. Држава (министарство финансија) сама предлаже своје представнике у управи банака. Она мора да предложи квалитетне, компетентне и кредибилне људе, свесне да њихово одлучивање треба да штити и увећава државну имовину Србије. Дакле, људе који имају знања, али и отпорне на политичке или неке друге интересне утицаје. И то би требало да је нормално. Онда је сагласност НБС на њихово именовање само формални чин, и то би, такође, требало да буде нормално.

Да ли сте неком домаћем бизнисмену ускратили дозволу за повећање удела у некој приватној банци?

Да, више пута.

Коме?

Нису важна имена. Одбијен је захтев, не личност. Када су тајкуни власници банке, они најчешће и нажалост, немају амбицију да се дугорочно баве банкарским послом и зарадом из тог посла, већ банку доживљавају као привезак за своју пословну империју, да из те банке извуку све што могу, а то код других банака не пролази. Власници банке не располажу само својим капиталом, већ и новцем улагача. Специфичност банкарства је у томе што се тражи само 12 одсто капитала власника у односу на ризичну имовину банке. Све друго је туђи новац. И отуда је стабилност банака јавни интерес. Још један проблем у регулативи НБС су услови за стицање својине у некој банци где су практично исти услови за пет, 25, 33 и 51 одсто удела. Ти услови не могу бити исти и то мора да се мења.

Да ли је НБС могла да реагује у случају Мирослава Богићевића који се код разних банака задужио пола милијарде евра?

Није могла, зато што НБС нема надлежност да спречава привреднике да покушавају да се зајме. Није то посао НБС. Ако неко мисли да НБС треба да има податке о свим потенцијалним дужницима и да каже тај може или не може да добије кредит, промашио је тему. У свету и код нас постоје централне евиденције задужености дужника, али супервизор нема мандат да се меша у кредитну политику банака.

Како се могло догодити да у Универзал банци један акционар попут Мирослава Богићевића може да са мање од пет одсто власништва омогући себи, и својим повезаним фирмама, више кредита него што то прописи дозвољавају?

Тако нешто је забрањено. Треба проверити и веродостојност текућег извештавања банке НБС, јер се овакве изложености банке редовно извештавају тромесечно и свако одступање од прописа је морало изазвати бар поступак посредне контроле са одговарајућим мерама НБС. Регулатива банкарског пословања је таква да се посебно ограничава и прати изложеност банке према повезаним лицима међу којима су акционари банке посебно регулисани и према њима важе строжа ограничења у вези с тим колико банка сме да их кредитира.

Да ли су за то одговорни само менаџери банке?

За одлуке о одобравању кредита одговоран је у првом реду онај ко одлуке доноси, а посредно и онај ко бира доносиоце одлука. Одлуке доноси извршни одбор, односно директори и управни одбор банке. Скупштина акционара бира управни одбор, а управни одбор бира директоре. И ту су ствари јасне. НБС није ни интерни ни екстерни ревизор банака. НБС не бира ни управни одбор ни извршни одбор банака, чак ни државне представнике у овим органима ако их има тј. тамо где је држава сувласник или власник. НБС је супервизор пословања банака задужен за финансијску стабилност и отуда нема надлежности да доноси одлуке о кредитирању већ да прати укупну капитализованост и ликвидност банке и сагласност њеног укупног пословања са прописима. Пословна банка може да прави губитке, а да послује потпуно у складу са прописима, као и свако друго предузеће. Док год пословна банка поштује прописе и има довољну ликвидност и капитализованост, НБС нема надлежности да се меша у њено пословање. Прављење губитака није противзаконито. Тек када банка изгуби одговарајућу капитализованост и ликвидност, НБС може да реагује.

Зашто, док сте били гувернер, нисте решили слабе тачке у систему контроле НБС над пословним банкама?

Започео сам. Дефинисане су области у којима је потребно унапредити систем супервизије банака, као и конкретне мере и измене регулативе, са циљем смањивања ризика понављања скриваних губитака као у случају Агробанке. Припремљен је и нацрт смерница за унапређење система давања сагласности на стицање власништва у домаћим банкама. Једна од мојих последњих одлука на месту гувернера била је да се током лета 2012. спроведу ванредне контроле у државним банкама које су добиле државну помоћ. То су биле Развојна банка Војводине, Привредна банка Београд и Нова Агробанка. За септембар 2012. у припреми је био састанак са свим директорима свих државних финансијских институција, укључујући и осигурања, ради њиховог упознавања са новим мерама и стриктнијом супервизијом НБС... Али..