Песма за рок забуну

Осврћући се у песми „Рударска несрећа у Њујорку 1941” на неке друге трагедије сличног типа, момци из аустралијске групе „Би џиз” покушали су да на сликовит начин прикажу осећања човека заробљеног дубоко под земљом, његова размишљања, схватање сопственог положаја. Иначе, у Њујорку 1941. није се десила никаква рударска несрећа.

Инспирацију за песму добили су у прилично неуобичајеним околностима. Седећи на замраченим степеницама после нестанка осветљења у студију и слушајући звук пролазећег лифта, покушали су да замисле како изгледа бити заробљен под земљом у руднику. При томе на ум им је пала велика рударска несрећа у Јужном Велсу 1966, која је однела 144 живота.

Песма је издата 14. априла 1967, изузетно је упечатљива, али није дугачка, траје свега два минута и девет секунди. Већ по објављивању изазвала је велике полемике. Наиме, већина музичких уредника који су је пуштали на радио-станицама били су убеђени да је реч о песми групе „Битлси”, снимљеној намерно под псеудонимом како би се проверила истинска вредност музике ливерпулске четворке.

У то време шушкало се да назив „Bee Gees” представља скраћеницу од радног назива „Beatles Group”. Приликом сусрета Мориса Гиба са гитаристом „Битлса” Џорџом Харисоном, Аустралијанац се клео да је сличност са музиком велике четворке случајна. Такође, интересантно је да се нигде у тексту композиције не помињу речи из наслова.

„Схватам, дивим се вашем раду”, одговорио је Харисон.

Како је потом објаснио Бари Гиб: „Ако звучиш као ’Битлси’ и способан си да напишеш хит, онда ће комплетна машинерија ступити у акцију и инсистирати на томе да звучиш као ’Битлси’ чиме ће само привући додатну пажњу на твоје дело.”

Робин је имао своје објашњење: „Све радио-станице у САД прихватиле су песму моментално мислећи да се ради о ’Битлсима’ и композиција је тамо постала хит управо на тој основи. Помогла нам је да се прославимо и да потом снимамо композиције које ни на који начин нису личиле на оне ’Битлса’”.

А када је лист „Диск и мјузик ехо” раширио гласине да је у ствари реч о композицији Ленона и Макартнија, Робин је реаговао импулсивно: „Глупости, ми увек сами пишемо своје песме. Ја пишем од десете године, пре него што су Ленон и Макартни уопште стигли до концертних подијума. Људи могу свашта да причају. Уосталом, ако не верују нама нека питају Џона и Пола.”

Морис Гиб је једном приликом описао још једну специфичност ове композиције: „Уводни акорд не звучи као стандардни а-мол. Бари је користио отворени Де штим који је научио када је имао девет година, а ја сам свирао стандардну варијанту.”

То је целом звуку дало неубичајену атмосферу. Људи су лудели покушавајући да га копирају али, једноставно, нису успевали пошто нису знали у чему је тајна.

Звучати као друга група, па макар она служила и као узор, ретко је био прави пут ка слави. Лични печат је увек био оно што разликује праве ствараоце од обичних музичара. Композиција „Рударска несрећа у Њујорку 1941” показала је да у одређеним приликама ствари могу да пођу и правим током.

----------------------------------

Рударска несрећа у Њујорку 1941.

Поводом несреће која ме задесила

Волео бих нешто да вам покажем

То је тек фотографија некога кога сам познавао

Да ли сте видели моју супругу господине Џонс

Да ли знате како је напољу

Не говорите сувише гласно, могли бисте изазвати обрушавање господине Џонс

Настављам да чуљим уши не бих ли нешто чуо

Можда неко још увек копа под земљом

Или су сви дигли руке и отишли кућама на спавање

Рачунајући да оних који су некада постојали више нема

Да ли сте видели моју супругу господине Џонс

Да ли знате како је напољу

Не говорите сувише гласно, могли бисте изазвати обрушавање господине Џонс

Поводом несреће која ме задесила

Волео бих нешто да вам покажем

То је тек фотографија некога кога сам познавао

Да ли сте видели моју супругу господине Џонс

Да ли знате како је напољу

Не говорите сувише гласно, могли бисте изазвати обрушавање господине Џонс