Два милиона миграната мерка Европу

Стари континент у имигрантским сновима одавно важи за обећану земљу. Милиони гладних и сиромашних Африканаца, Арапа и Азијата маштају да се докопају Европе и ту започну нови, бољи живот.

Пут до благостања је, међутим, посут трњем. За оне који се одлуче да у Европу крену преко мора ова авантура често има трагичан крај. Чамци, барке, бродови одавно спремни за старо гвожђе слаба су гаранција да се преко Средоземног мора може безбедно стићи до европске обале. Готово да не прође дан да се у медијима не појави нова прича о још једном удесу избеглица с трагичним крајем.

Пут копном је безбеднији али даје тек минималне шансе да се стигне до жељеног циља. Контроле на путевима и граничним прелазима су драстично пооштрене. И ту профитирају само организатори шверцерских тура који „превоз до Европе“ наплаћују више хиљада евра по глави ових несрећних „путника“.

Без обзира на све тешкоће и опасности имиграната без папира је у Европи све више. Трошкови њиховог смештаја и боравка вртоглаво расту а ЕУ једноставно нема заједнички одговор. У овом досијеу дајемо приче три европске државе: Велике Британије, Немачке и Грчке које, на неки свој начин, покушавају да се изборе с азилантском плимом.

******

Уколико сиријски град Алепо падне у руке џихадиста, турску границу могло би да пређе још два до три милиона избеглица, упозорио је недавно Мевлут Кавусоглу, турски шеф дипломатије. На другој обали Егејског мора, званична Атина још крајем лета скренула је пажњу  Бриселу да би два милиона избеглица (половина из Сирије), са територије Турске, могло ускоро да покуша да се преко Грчке домогне ЕУ.

„Суочавамо се са великим изазовом. Постоји група од преко два милиона избеглица, од којих је половина из Сирије, али и и других миграната који се сада налазе у суседној Турској. Они би преко Грчке могли да покушају да стигну даље у ЕУ”, истакао је Милтијадис Варвициотис, грчки министар поморства. По Варвициотису, Грчка због тога клизи у „опасну зону”, пре свега због мањка средстава за суочавање са надолазећом плимом ратних и других избеглица из Сирије, Ирака, Пакистана, Либије, западне Африке...

Грчка обалска стража привела је иначе у првих осам месеци 2014. године више од 17.000 имиграната без докумената (више од половине из Сирије), што је 55 одсто него у 2013. При том, из вода Егеја, Грци су спасили 6.421 мигранта (156 одсто него 2013), док се 50 илегалних дођоша удавило у покушају да се домогну југоисточне обале Европе. Иначе, до Нове године Атина очекује прилив укупно 31.000 илегалних досељеника – три пута више него лане.

У међувремену, више од 150.000 илегалних имиграната ове године већ је стигло Европу, процењује Међународна организација за миграције (ИОМ). Бежећи од ескалације ратних сукоба на јужним прилазима Европи и ендемског сиромаштва у Магребу и на Блиском истоку, више од 3.200 мушкараца, жена и деце утопило се на Медитерану у настојању да остваре бољи живот на северним обалама Средоземног мора.

„Не можемо дозволити да Медитеран постане велико гробље. Неопходан је свеобухватан европски приступ илегалном досељавању”, оценио је недавно поглавар Католичке цркве, папа Фрањо, у првом обраћању Европском парламенту.

У новој расподели овлашћења унутар Европске комисије, Грчкој је иначе иначе додељен комплетно нови ресор имиграција.

И док је коалициона влада премијера Антониса Самараса поздравила овлашћење у домену имиграција, Димитрис Пападимулис, европосланик грчке опозиционе партије „Сириза”, оценио је да је Атини тиме уступљен „врућ кромпир”.

Иначе, Димитрис Аврамопулос, бивши грчки министар одбране и нови европски комесар за имиграције већ је наговестио да је имиџ „Европе као тврђаве” у окружењу имиграционих проблема спољног света надаље неодржив. Аврамопулос је најавио да ће се залагати да ЕУ коначно срочи јединствену политику према феномену илегалног досељавања, али и ојача одбрану својих граница. Аврамполуос је 2013. године, током посете Бугарској, истакао да је подизање бетонског зида дуж грчке границе према Турској на реци Марици „уродило плодом, пошто је је прилив имиграната том рутом готово елиминисан”.

Т. Вујић

-----------------------------------------

Немачка: Милијарду евра за избегле

Прихватилиште од контејнера за азиланте у Берлину Фото Ројтерс 

После двогодишњег политичког натезања централне власти у Берлину и покрајина Немачка ће добити нове прописе о азилантима. У азилантском „пакету” се нека нова правила за избеглице које покушавају да у Немачкој пронађу нови дом и озбиљан новац. У наредне две године држава ће проследити општинама на чијој територији су прихватилишта за азиланте укупно милијарду евра. По пола милијарде 2015. и 2016. године.

Политички договор о азилантима има неколико важних делова. Немачка је већ годинама „обећана земља” због чега је циљ све већег броја избеглица. Ове године очекује се да ће више од 200 хиљада људи, у потрази за бољим сутра, „покуцати” на врата немачке државе. О њиховом збрињавању брину локалне самоуправе које, због државне штедње, немају довољно новца за хуман и пристојан смештај дошљака.

Други разлог који је „терао” Немачку да се позабави азилантима је ЕУ. Неке одредбе постојећег немачког закона испод су нивоа који прописује Европска унија – пре свега око слободе кретања – због чега је Берлин био на удару критика из Брисела.

На крају ту се као проблем појавио и немачки Савезни уставни суд. Пре две године, највише судско тело у Немачкој пресудило је да је пропис који одређује месечну новчану надокнаду избеглицама које чекају коначну одлуку да ли ће добити политички азил – неуставан. Образложење: новчана давања избеглицама нижа су од минимума државне помоћи коју добијају друге категорије социјално угрожених грађана.

Коалициона влада демохришћана и социјалдемократа нашла се пред тешким задатком. Нови прописи су релативно лако уобличени али је пут до њиховог усвајања личио на слепу улицу. Закони се у Немачкој усвајају у два корака – у два дома парламента: Бундестагу и Бундесрату. И док је у Бундестагу  усвајање сваког закона рутинска ствар јер демохришћани и социјалдемократи имају убедљиву већину у Бундесрату је друга прича. Коалициони партнери у влади Ангеле Меркел у Бундесрату немају већину јер има покрајина у којима су на власти Зелени и Левица. А они су тражили озбиљне уступке да у Бундесрату не би блокирали усвајање закона о азилантима.

Тако су Зелени „избоксовали” да азиланти после усвајања новог закона – од 1. јануара 2015. – добијају здравствени картон што ће отворити могућност њиховог лечења. Досад су, наиме, азиланти имали право на бесплатну здравствену помоћ само у хитним случајевима.

Договор главних немачких политичких странака омогућио је влади Ангеле Меркел да” исправи” закон који је одређивао висину месечне новчане надокнаде избеглицама док чекају одлуку да ли ће добити право на азил. Од почетка наредне године ова надокнада повећа је на 352 евра месечно.

Договор савезне државе и покрајина о азилантима пооштрио је прописе којима се забрањује и „лови” рад на црно и прецизније дефинише исплата дечјег додатка. Берлин је тиме „запушио” неке рупе у свом законодавтсву што је био захтев Европске уније.

Милијарду евра за азиланте обезбедиће влада из савезне касе а покрајине су се обавезале да ће половину суме вратити у наредних 20 година.

Ж. Ракић

-----------------------------------------

Камеронов рат против имиграната

Дејвид Камерон Фото Ројтерс 

Шеф Даунинг стрита поручио Европској унији да је спреман на све, односно на излазак из ЕУ ако га она не подржи у плановима за смањивање броја придошлица Дејвид Камерон тражи измене европске имигрантске политике (слика камерон налази се у прелому субота) Фото Ројтерс

Британски премијер Дејвид Камерон позвао је недавно ЕУ да прихвати његов „разуман” предлог о измени имиграционе политике и слободе кретања људи. Шеф Даунинг стрита тражи од Брисела да аминује политику смањивања броја имиграната, као и резање социјалне помоћи за дошљаке иако они пристижу из других чланица ЕУ.

Камерон је, како је пренео „Гардијан”, признао да је његов план зауздавања имиграната из Европе неусклађен са правилима ЕУ и да је зато потребно променити нека од темељних правила на којима постоји Европска унија. Ако Бриселски клуб на то не пристане, Камерон је припретио да је „све могуће”, чак и излазак Лондона из ЕУ. Европска унија се оформила на идеји слободног протока људи, робе и капитала, па се пресељење људи из, на пример, Данске у Француску подразумева. Ипак, британски конзервативци попут Камерона сматрају да је превише радника из Пољске, Румуније и Бугарске стигло у Велику Британију и да тамо уживају социјалну помоћ која не би требало да им припада.

Премијер је изложио план према којем ће имигранти морати да живе и раде у Британији макар четири године пре него што стекну право на повластице попут усељења у социјалне станове или умањење пореза. Даље, Лондон жели да протера све дошљаке који за шест месеци нису пронашли посао, да забрани радницима из иностранства да са собом поведу породице као и да максимално одложи прихватање радне снаге из нових држава чланица ЕУ, преноси Би-Би-Си. Многи европски лидери с негодовањем слушају Камеронову реторику о зауздавању имиграције унутар ЕУ. Немачка канцеларка Ангела Меркел му је поручила да ће бити веома усамљен ако и даље буде гурао идеју о квотама за број људи који може да се пресели из једне у другу чланицу.

Међутим, Камерон је под притиском великог броја евроскептичних чланова Конзервативне партије који се залажу за мањи прилив људи на Острво и излазак из ЕУ. Камерон је својим бирачима обећао да ће 2017. одржати референдум о изласку земље из ЕУ ако његова партија поново победи на изборима.

„Људи желе да влада има контролу над бројем људи који долазе у земљу као и над условима под којима долазе, како они из света тако и они из ЕУ”, казао је Камерон.

Његов аргумент је да је Британија последњих година забележила нивое имиграције незабележене у време мира и да је то огроман притисак за тамошње јавне службе.

Британија је због добре економске ситуације и мноштва радних места магнет за легалне и илегалне емигранте, држављане ЕУ и становнике других делова планете. Према подацима владе у Лондону, трећину ученика у тамошњим средњим школама чине странци, а основци којима је енглески матерњи језик постају или већ јесу мањина. Опозициони лабуристи нису за контролу улазака у земљу, али се противе Камероновим плановима. Један од најјачих синдиката у земљи каже да Камеронове мере ни на који начин неће одбити будуће таласе јер људи који долазе у Британију у највећем броју случајева стижу да би радили, а не да би уживали у помоћи државе, па их немогућност да се уселе у социјални стан у Лондону сигурно неће задржати код куће у Бугарској, Пољској или другде.

Ј. Стевановић