Кад шећер престане да буде сладак

Суботица – Најмање 200 пута одговорила сам на питање како сам код своје бебе старе тек 26 месеци открила дијабетес, започиње своју причу за „Политику“ Дороћа Силађи, мајка Лиле код које је пре годину дана дијагностикована болест. Да нешто није реду, Дороћа је посумњала чим је дете било необично жедно, што је један од препознатљивих симптома дијабетеса типа 1, који се сваке године у Севернобачком округу открије код шесторо до осморо деце.

Дороћа Силађи отворено је у јавност изашла са својом причом и на друштвеним мрежама и у интервјуу за „Мађар со“, јер је уверена да је то најбољи начин да се помогне породицама чији члан има дијабетес. Породица се у почетку сама, уз помоћ здравствених радника, носила са болешћу мале Лиле.

 – По изласку из болнице, приликом сваког мерења и давања инсулина звала сам нашег лекара др Томислава Ћука, да сам њим проверим дозе које дајем Лили. У међувремену на српском, мађарском и енглеском прочитали смо сву доступну литературу, нарочито је у томе предњачио њен отац Ласло Варга, док као посланик путује за Београд. Он нас је након болнице кући дочекао са табелом колико која намирница садржи угљених хидрата – прича Дороћа.

Укључила се одмах и у удружење „Плаво срце“, које окупља децу оболелу од дијабетеса типа 1. Разменом искуства, учешћем на предавањима, дружењем са децом која имају исти или сличан проблем, усвајају се нова правила понашања и, пре свега, исхране. – Сада знам да од њих могу да очекујем искуства како решити неминовна осамостаљивања детета када крене у вртић или школу – прича нам мајка. Осим у удружењу, искуство живота са дијабетесом стиче се и током боравка у Заводу за рехабилитацију у Буковичкој бањи на које има право о трошку државе свако оболело дете.

Према речима др Томислава Ћука, педијатра-ендокринолога са дводеценијским стажом у овој области у Општој болници у Суботици, када је реч о дијабетесу типа 1, статистика говори да се болест први пут дијагностикује код деце узраста од од девет до 12 година. Ипак, нису ретки случајеви да се болест манифестује и раније, као у случају мале Лиле. И док је њена мајка на време уочила да нешто није у реду, а једно вађење крви одмах то и показало, 30 одсто деце у болницу долази у стању кетоацидозе, које може да им угрози живот.

– Симптоми дијабетеса су лако препознатљиви, као појачана жеђ или глад, умор, мршављење или незаинтересованост за дотадашње активности, и могу се лако утврдити кроз преглед крви који се сада већ ради и у апотекама. Дакле, и дијагностиковање болести је лако доступно и зато нема медицинског оправдања за овако висок проценат новооболелих код којих се болест не препозна док мали пацијент не падне у стање које га животно угрожава – објашњава др Ћук.

Док је број новооболелих од дијабетеса типа 1 годинама већ приближно исти, дотле се драматично повећава број пацијената код којих је откривен дијабетес типа 2, при чему су новооболели и све млађи. Дијабетес типа 2 је болест која се развија услед стицања инсулинске резистенције, а томе су склоне посебно гојазне и неактивне особе. Удружење за борбу против шећерне болести има око 300 одраслих чланова, председница Терезија Девић каже за „Политику“ да у Суботици има укупно 13.500 оболелих, и да се сваке недеље открије по један новооболели. Сматра се да је број дијагностификованих оболелих тек половина стварног броја становништва које погађа шећерна болест и по томе је, упозорава Девић, Војводина регион у Европи са највише оболелих од дијабетеса у односу на број становника.– Код младих пацијената дијабетес типа 2 повећање има особине епидемије и наши тинејџери постају рањива популација када је ова болест у питању. Оно што подразумевамо под здравим, хигијенским стилом живота, а то је правилна исхрана и активност, требало би да буде одговорност свих, од породице, до школе, преко града до републике јер је ову болест, која је била својствена старијем узрасту, могуће избећи управо променом животних навика. Забрињавајуће је да млади врло рано почну да урушавају своје здравље управо неактивношћу и концентрованим угљеним хидратима – истиче др Ћук.