Антић: Харанга после мојих текстова у „Политици”

Филозофски факултет у Београду више није безбедан ни за студенте ни за професоре – епилог је двомесечне блокаде која се од борбе за студентске захтеве претворила у ружну кампању која се пренела на улицу, друштвене мреже и странице таблоида.

Декану др Милошу Арсенијевићу тренутно су „везане руке” – он све наде полаже у налаз просветне инспекције, у којем би требало да буду предложене мере за решавање постојеће ситуације, а једна од могућих би било и позивање полиције да успостави ред на факултету.

„Обавештени смо да је налаз готов, само да нам се достави са потписом министра. То ће бити важан оријентир у даљем деловању”, рекао је Арсенијевић.

До сада су поднете три кривичне пријаве против „блокадера” због сумње да су насрнули на професоре, а против 17 академаца покренут је дисциплински поступак због спречавања наставе и изазивања нереда.

Најновији инцидент догодио се у просторијама факултета у делу зграде која припада Ректорату Београдског универзитета, када је, према информацијама Самоорганизованог студентског покрета, доцент Чедомир Антић гурнуо студенткињу која је при паду повредила колена. Студенти су прво дозволили да се објави фотографија њеног лица и ногу у модрицама, али не и име, па потом експресно слали редакцијама обавештење да се слике, које су већ отишле у етар – повлаче.

Према студентској верзији догађаја, „блокадерка” се у почетку плашила да пријави инцидент, али је на крају ипак отишла у Институт за судску медицину, јер су модрице и даље видљиве и планира тужбу против Антића.

Чедомир Антић, доцент на Одељењу историје Филозофског факултета Београдског универзитета, који је својевремено био и председник Главног одбора Студентског протеста 1996–1997 за „Политику” каже да је факултет жртва једне групе екстремиста који спроводе насиље и да су све ово лажи, клевете и криминал једне добро организоване групе која има подршку, а у којој нису студенти историје. И додаје – питање је да ли су студенти уопште, јер сваки пут одбијају да се фотографишу и кажу своје име и презиме.

По његовој верзији догађаја, за коју каже има и сведоке именом и презименом, он је хтео да узме пиштаљку студенткињи која је била део групе која је неовлашћено ушла и покушала да прекине предавање.

– Они мене проглашавају насилником, а сами су насилни, јер је и пљување и звиждање професору у уво такође насиље. Оно што они не схватају јесте да је упркос свему томе ово победа факултета, ово је победа универзитета и победа слободе. Данас сам на вежбама имао двоструко више студената – каже Антић и додаје да је поменута студенткиња и јуче дошла на предавање, али је одбила да се легитимише.

Занимљиво је да је и сам Антић на почетку протеста потписао подршку студентским захтевима, јер каже, слаже се са ставом да не смеју да се мењају правила уочи уписа. Он међутим не види логику у томе да се награђују лењи студенти и сматра да они и њихове породице морају да плате то што нису испунили своје студентске обавезе као остале колеге.

Антић иначе предаје првој години, каже да су већина студената из унутрашњости и да је читава харанга на њега почела после текстова у „Политици” и фотографије на којој он држи предавање у ходнику.

Подсећања ради, Чедомир Антић је у два одвојена ауторска текста у нашем листу „Блокада” (6. 11. 2014.) и „Самовлашће групе студената” (13.11. 2014), блокаду Филозофског факултета окарактерисао као „недемократско, противзаконито и штетно самовлашће групе студената и неколико опскурних организација, који кризу наше државе употребљавају ради сопствене промоције”. Он је студентима замерио што им је уместо оправданих захтева за реформом, модернизацијом универзитета и социјалном правдом, циљ одбрана интереса мањине – и то оне мањине коју чине неуспешни и лењи, а који желе да њихов нерад буде награђен.

Уследила је полемика такође на странама нашег листа, у којој је Филип Шаћировић, учесник протеста 2006–2011 и просветни радник, одговорио да је „борба данашњих студената зрелија, пожртвованија и поштенија од борбе Антићеве генерације, да њих не прате донације, ни подршка политичких странака и да се они након победе не надају функцијама – у идеалном случају, нормално ће наставити студирање, уз минимум побољшања”.

– Не прихватам насиље и спреман сам да се борим на суду, јер не дозвољавам да овом земљом владају силеџије. Ја сам ту да предајем студентима, да браним универзитет и његове слободе, а ако је ово начин да мене избаце са факултета лажним оптужбама, ја се не бојим – ја сам радан, ја ћу деци да зарадим за хлеб и лекове и као чистач улице – каже професор Антић који је 1. септембра усталасао јавност у искреној и потресној исповести, такође објављеној у нашем листу, о првом школском дану његовог старијег сина Вида који има аутизам.

Руководство факултета је новинаре уверавало да зимски семестар, а ни школска година нису доведени у питање и да постоји план надокнаде наставе који ће ступити на снагу оног момента када се блокада заврши, али је од тада прошло више од две недеље, а семестар је при крају.