Песник у бизнису

У оснивање сопственог предузећа улази се, већином, пошто се добије отказ или када су сви други путеви затворени. Међутим, има и оних који стварање своје фирме доживе као изазов. Такав је случај са Гојком Божовићем (35), оцем два сина, песником, књижевним критичарем, чланом Управног одбора српског ПЕН центра.

– Пре него што сам основао Архипелаг, десет година сам радио у издавачкој кући Стубови културе – каже Божовић. – Када толико дуго радите у једној фирми, прети вам опасност од рутине, а то је смртна болест сваког посла. Посао постане предвидљив. Био ми је потребан изазов.

Многи су му рекли да је велика храброст што је основао издавачку кућу која ће издавати књиге високе уметничке вредности. („Ко па данас чита књиге, а поготово озбиљне?!”) Међутим, после седам месеци рада, Божовић је успео да створи стабилан посао. У Архипелагу стално је запослено четворо: поред њега, власника, директора и главног уредника, плату прима директор продаје, координатор Клуба читалаца и технички асистент. На хонорару је књиговодствена агенција и порески саветник, вебмастер, два техничка уредника, неколико лектора, коректора и читав низ преводилаца.

У покушају да откријемо тајну успеха у бранши која се сматра непрофитабилном, пошли смо од старт ап капитала, и то је, изгледа, био погрешан траг.

– У издаваштву вам није потребан велики новац на почетку, али не можете очекивати ни превелики новац док радите тај посао. Новчани капитал којим је основан Архипелаг јесте мој лични. То је одржив пројекат и пошто у њега верујем, био бих спреман да узмем и кредит, мада тренутно немам потребу за тим.

Почетни капитал у случају песника Божовића налазио се на другој страни. Добио је капиталну подршку супруге. „Мислим да ти је то паметно”, рекла му је на идеју да остави стални посао и упусти се у свој а савезник су му још били и његова карактерна истрајност и радохоличност.

– У професионалном и профилисаном издаваштву – подвлачи црту под рад своје фирме Божовић – идеје су важније од новца. Ако имате идеје, новац ћете зарађивати радећи свој посао. Сопствене идеје, међутим, не можете купити, можете купити само туђе идеје. Оснивајући Архипелаг, ја сам у њега уложио оно што имам и оно што умем: рад у професионалном издаваштву као посао најближи књижевности, познавање књижевности, познавање тржишта књиге у Србији, готово петнаестогодишње искуство у уредничким, менаџерским и маркетиншким пословима у издаваштву, искуство које сам стекао у контактима са европским и ваневропским издавачима.

Гојко Божовић напомиње да жели да избегне лоша искуства српског издаваштва, од којих су два доминантна: оптерећеност додатним пословима (књижаре, штампарије) и прекомеран број запослених.

– Издаваштво је посао за јако стрпљиве или за јако нестрпљиве људе – износи своје бизнис вјерују власник Архипелага. – Јако нестрпљиви од издаваштва праве сумњив посао у коме теже да стално измишљају нове мамце за лаковерну публику. Јако стрпљиви људи мисле о свакој књизи коју су објавили и мисле о укупној концепцији, њима је стварање симболичког капитала важно исто толико као и стварање капитала за инвестирање у нове књиге.