Шта је разлог за весеље

Јуче када сам стигао кући дочекао ме је весео глас мог сина који је блистао од среће и рекао: ,,Стари, отварај шампањац, славимо вечерас”. То ме је доста збунило, јер он има шеснаест година и нисам разумео шта славимо.

Ја: ,,А што? Ако мислиш на подршку Кенедија Обами, то јесте добро али неће бити одлучујући фактор у предизборној трци између њега и Хилари”.

Он: ,,Ма какав Кенеди, ја говорим о нечему што је много важније. Србија је потписала уговор са Европском унијом, зар ниси чуо?”.

То ме је још више збунило, јер је он више Американац него што је Србин, али сам схватио да је довољно Србин да га је збунила вест о потписивању прелазног споразума између Србије и Европске уније.

На то му одговорих: ,,Прерано је, сине, да славимо, ово је само прелазни споразум, а онај који је требало да буде потписан – тај ће можда бити потписан врло брзо”.

Ово је сада њега још више збунило.

Он:,,Какав прелазни споразум, шта значи прелазни споразум?”.

Ја:,,То значи да је ЕУ у овом моменту проценила, због легализма и приципијелности неких својих чланова, да не може да потпише споразум са Србијом јер би то нарушило владавину права и принципијелност целе ЕУ, али због тога што им је стало до Србије они су ипак потписали прелазни споразум”.

Он:,,Да ли су друге државе имале тај прелазни споразум”?

Ја: ,,Нису, али је нешто слично направљено и са Хрватском”.

Он:,,Значи, Србија је добила један споразум више од осталих, па то је неки успех”. И наставио:

,,Али малопре си нешто рекао што је много битније, ипак требало би да славимо. Рекао си да нису потписали споразум који су обећали да ће да потпишу зато што су легалисти и зато што су принципијелни. Па то је фантастична вест, то значи да нема шансе да ће они да признају независност Косова”,поново се обрадовао.

Ја:,,Па није баш тако. У суштини, већина, укључујући и оне земље које су због принципа одбиле да потпишу споразум са Србијом, мисли да међународно право и Савет безбедности не смеју да буду препрека за независност Косова из практичних разлога; најважнији међу њима јесте њихово уверење да је независност једино стабилно решење”.

Он: ,,Чекај, сада ми ништа није јасно”. Значи, због тога што Србија није испунила своје обавезе према Хашком трибуналу и због поштовања међународног права, ЕУ не може да потпише споразум са Србијом, а истовремено и мимо међународног права неке њене чланице могу да признају независност Косова”.

Сада сам ја почео да се збуњујем и објашњавам му: ,,Па, знаш и није то тако, можда изгледа тако на први поглед, али је много важније то да су нам они искрени пријатељи” да би ме он у овоме пресекао и рекао: ,,Да, сада све схватам, они ово раде све из политичких разлога, они хоће да онај Никола победи”.

Ја:,,Који Никола?”, питам поново збуњено.

Он:,,Онај Никола који се кандидовао против садашњег председника Србије”.

Ја: „Ма не, није то,они не мисле да би његова победа била добра за Србију”.

Он:,,Ако је тако зашто онда све ово раде?”.

Ја сам му одговорио на једини начин на који сам могао и умео, а то је да превише поставља питања и послао га да ради домаћи задатак.