Oд спина до стварности

У Србији, као и у другим земљама које прижељкују чланство у ЕУ, главни аргумент о потреби за добијање тог чланства јесте да Србија кроз сам процес придобија вредности којe су темељи успеха и снаге ЕУ и Америке. Више нико, ни у Србији ни у Бриселу, нема образа да настави с тврдњама да се сви проблеми (економски, политички, па и друштвени) чаробно решавају добитком чланства у ЕУ. Колико год се они трудили да убеде јавност у Србији, и у другим земљама „западног Балкана”, да је то једини пут без алтернативе, обични људи све више губе уверење да за тај пут, који тренутно нема јасног краја, вреди жртвовати државне и националне интересе.

Код америчкихи европских дипломата расте фрустрација зато што евроентузијазам бледи. Питају се: због чега? Одговор се уствари налази у свакодневним вестима којеи најоптимистичкије манипулације локалних медија више не могу да прикрију. Нестабилност, незадовољство и безнађе који се тренутно виде на улицама Грчке, Словеније, Шпаније и у многим другим земљама чланицама ЕУ јаснији је и јачи аргумент него свеукупни маркетинг и самопромоција ЕУ бирократа, функционера и разних промотора.

Најјачи аргумент против „ЕУ спина” јесте тошто су вредности које се највише прижељкују, почевши од радне етике и економске стабилности, до владавине права и одговорности политичара према својим гласачима, све мањеприсутне у самој ЕУ, па и у Америци. Треба само погледати колико се дипломате ЕУ иСАД труде да мобилишу јавност у Босни и Херцеговини, Србији и Албанији за подршку озбиљнијој борби против корупције, да би се схватило да су те вредности у суштини политички аргумент који се користи као додатни притисак против локалних власти и политичара који неприхватају испуњење ултиматума и услова који им се намећу од стране ЕУ и Америке. Наравно да је питање корупције важно и наравно да корупција, нажалост, постоји у сваком облику живота на простору Балкана, али прихватити да се проблем корупције решава кроз европске интеграције ичланство у ЕУ равно је фантазији. Примери Румуније и Бугарске показују да пут до чланства и само чланство у ЕУ не решавају проблем корупције. Да се у то уверимо треба само да погледамо неколико чињеница.

Прво, када су највеће банке ЕУ и Америке активно учествовале у историји модерне економије највећој економској превари или боље речено пљачки кроз шпекулације са хипотекама, нико није кривично гоњен нити осуђен, него смо добили нови доказ да је могуће изградити фирму која је „превелика да пропадне” и државе су интервенисале да би их спасле од одговорности и пропасти.

Друго, кад су европске банке ухваћене да манипулишу либор рејтингом који одређује ниво каматаи кад су неке ухваћене у „прању новца“ зарађеног од стране међународне нарко-мафије, ни тада нико није кривично гоњен нити је иједан банкар остао без посла.Напротив, банке су једноставно платиле казне које су касније отписане као бизнис трошак.

Треће, пре неколико недеља кад је обелодањен правни аргуменат Беле куће за убијање страних и америчких грађана који су оптужени да стоје иза припрема терористичких напада на САД, показало се колико су танке основне вредности западне владавине права и како се лако „легалистички” могу избрисати. У великој мери аргументи које су користили Обамини адвокати врло су слични „правним” аргументима који су се користили за време Стаљина за правдање убиства „државних непријатеља”. А представници ЕУ иевропских влада углавномћуте и не желе да коментаришу ово право суђење по кратком поступку.

Уз то, вреди додати да у свим тзв. мировним операцијама и постконфликтним обнављањима држава, од Босне, па до Ирака, не постоји ниједна оваква операција, предвођена америчким и европским дипломатама, функционерима и службеницима, која није била препуна корупције, нетранспарентности, неодговорности и кршења основних грађанских и људских права. У Ираку је америчка администрација признала да не зна шта се десило са неколико стотина милијарди долара. У БиХ се још не зна колико је међународна заједница потрошила од 1995. године до данаси где су те паре нестале, а на Косову су ревизори и истраживачи ЕУ закључили да је Еулекс„поражен” и да је корупција за време мандата ове мисије порасла. У Авганистану, Ираку, Хаитијуи у низу других држава, где су САД иземље ЕУ имале скоро потпуну власт и контролу над политичарима и државним институцијама, нема ниједног примера стабилне државе са функционалном економијом у којој су корупција и организовани криминал сузбијени.

Са оваквим искуством и историјом стварно се треба дивити способностимаи моћи пи-ар тима ЕУ, који и даље успева да „прода” причу да једино Европска унијаи западне вредности гарантују највиши ниво владавине права, личних и грађанских слободаи одговорну и демократску власт. Проблем је у томешто сопственим понашањеми делима Америка и ЕУ показују да ове вредности нико не гарантује и да се само селективно примењују. Зар овакав вредносни систем већ не постоји у Србији?

Политички аналитичар