Американци на мети Хага

Став америчке администрације према Међународном кривичном суду (МКС) можда најбоље може да се види упоређивањем америчких иступа у Уједињеним нацијама пре само пола године и данашњег готово непријатељског односа према суду у Хагу.

Почетком јуна амбасадорка САД у УН Саманта Пауер жучно се залагала за процесуирање ратних злочина у Сирији пред овим трибуналом. Неколико месеци касније, МКС је први пут у својој историји повезао Американце са неким непочинством наводећи да постоје индиције о злостављању затвореника у Авганистану. Премда оптужнице још нема, нити ће је по свој прилици уопште бити, Американци су експресно захладнели све односе са МКС-ом.

За разлику од Пауерове, која се у Савету безбедности позивала на морал и на нужност успостављања међународне правде, када је рука исте те правде само овлаш закуцала на његова врата – Вашингтон је подигао зид. Америчка амбасадорка је још поменула и руско противљење иницијативи о Сирији означивши га као спутавање међународне правде.

Канцеларија главне тужитељке МКС-а Фатуе Бенсуде је саопштила да „доступни подаци сугеришу да су од маја 2003. до јуна 2004. припадници војске САД у Авганистану над затвореницима примењивали такозване појачане технике испитивања у настојању да добију више информација”. Реч је о контроверзним техникама испитивања које је патентирала ЦИА и чија суровост се прикрива нејасним вербалним конструкцијама и еуфемизмима.

Тако се иза безбојне синтагме „алтернативни скуп процедура” (што је други израз за „појачане технике испитивања”) крију методе које је Бушова администрација патентирала у притворским јединицама у Гвантанаму и Абу Граибу. Отмице и мучење осумњичених терориста у трећим земљама дефинишу се фразом без значења – ванредни трансфер, док су затвореници подвргавани мучењем симулацијом дављења у води.

Иако је хашко тужилаштво наишло на слично кршење људских права и у Авганистану, МКС је и даље далеко од подизања оптужнице против америчких држављана. Тужитељка Бенсуда још није покренула свеобухватну истрагу, а и да у овом случају заиста одлучи да иде до краја, исход би био крајње неизвестан.

Часопис „Форин полиси”, који се већ неко време бави односом Вашингтон – суд у Хагу, оцењује да се иза сцене вероватно одиграва натезање око америчке одговорности. До почетка нагризања односа, који су због подударања интереса једно време били стабилни, дошло је још прошле године када је у САД стигла вест да МКС анализира могуће америчке преступе на авганистанском тлу. Реакција је била експресна и тројица америчких званичника су допутовала у Хаг како би разговарали са тужилаштвом.

По незваничним информацијама, америчка делегација је позвала суд да не објављује оптужујуће податке, чак ни у прелиминарној форми. Они су упозорили да ће свако помињање евентуалних америчких ратних злочина светско јавно мњење доживети као доказ кривице, па чак и да суд никад не покрене прави процес.

Неколико месеци касније тужилаштво је објавило прелиминарне податке о истрази у Авганистану, а САД нису нигде биле поменуте. У том контексту нови извештај представља доста конкретнији документ, али познаваоци прилика оцењују да ће његови домети и овог пута остати ограничени.

Амерички однос према МКС-у, који је израстао на искуству једног другог суда у Хагу – Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију – од почетка је представљао изузетак од праксе остатка међународне заједнице. САД су и саме много радиле на оснивању МКС-а, али је администрација Џорџа Буша „избрисала” потпис који је администрација Била Клинтона ставила на оснивачки споразум – такозвани Римски статут. То је учињено из бојазни да би оштрица међународне правде могла да се окрене у супротном правцу и устреми на америчке војнике или још далекосежније на њихове претпостављене.

Ни то није било довољно него су запретили повлачењем својих трупа из мировних мисија УН и покренули дипломатску офанзиву са циљем да билатералним споразумима обавежу све земље које на то пристану да америчке држављане, евентуално оптужене за ратне злочине, не изручују МКС-у него америчким судовима. У овдашњем региону споразум са Американцима су још 2003. склопиле Македонија, БиХ и Албанија, а Црна Гора 2007.

Пристајући на ексклузиван третман појединих земаља МКС, као јединствен правнички експеримент међународне правде, још на почетку свог деловања трасирао је пут који ће обележити цео његов легат.