Сећање на возове смрти

У години када модерни Израел прославља шест деценија постојања и коју годину више од пораза фашизма, Немци још нису сагласни око начина на који треба подсећати на холокауст и његове жртве. После четири године опирања са разних страна, неколико дана пре Међународног дана сећања на жртве холокауста, на берлинској железничкој станици „Потсдамер плац” коначно је отворена изложба „Специјални возови за смрт” о улози немачке железнице у холокаусту.

Фотографије са Јеврејима нагураним у возове за нацистичке кампове освануле су у Берлину како би јавна железница признала огромну улогу у истребљивању Јевреја. Говорећи о периоду Другог светског рата, неки од челника железнице су изјавили да без сарадње њихових претходника не би било могуће убити милионе људи.

– Драго ми је да ће се људи суочити са овом темом на јавном месту на путу ка или са посла, јер је питање и даље за све а не само за железницу – како је могуће да су људи дозволили да се овакви злочини догоде – рекао је министар саобраћаја Волфганг Тифензе који је „прогурао” изложбу и поред противљења директора Немачке железнице Хартмута Медорна. Како пише „Гардијан”, он дуго није желео да уступи простор за изложбу уз тврдње да ће поставка одбијати путнике да користе возове. АФП подсећа да је Медорн свој став раније бранио речима да је изложба исувише озбиљна да би била приказана на станици.

– Заслужује много више од подељене пажње путника који журе да ухвате воз док гутају сендвич – изјавио је тада Медорн, а светске агенције извештавају да се није појавио на отварању изложбе.

Поставка подсећа да је око три милиона Јевреја и Рома, укључујући милион и по деце, железницом Рајха, претходнице данашње железнице, транспортовано у кампове за истребљивање. Више од 60 године касније, део немачке јавности осетио је потребу да се срамна улога овог државног предузећа још једном призна и то наочиглед бројних путника. Медији су углавном запазили фотографије које приказују како је 11.400 јеврејске деце депортовано из Француске у Аушвиц и како су их најчешће убацивали једне преко других у вагоне за превоз стоке.

Осим фотографија на изложби су представљена и писма која детаљно описују страхоте холокауста. Поставка је претходно обишла 18 железничких станица у Француској. Заслужан за организовање изложбе у Француској и Немачкој је ловац на нацисте Серж Кларсфелд који је изјавио да ужурбана берлинска станица јесте право место за изложбу јер ће приморати Немце да се суоче са својом историјом. Он је алудирао на чињеницу да би знатно мањи број грађана отишао у музеј или неки меморијални центар који им нису успут, а станица на Потсдамер плацу је неизбежна тачка у граду. Кларсфелд је био веома љут што је изложба у Немачкој толико дуго одлагана. Оптужио је Немачку железницу да покушава да се одрекне дела своје прошлости. На крају је успео у свом науму, а након 11. фебруара поставка се сели у друге немачке градове, у Франкфурт и Минхен, између осталих. Смисао Кларсфелдовог труда и идеју изложбе објаснила је историчарка Сузан Кил рекавши да без помоћи железнице Рајха не би било могуће транспортовати, а затим убити онолико људи колико их је на крају убијено.